Mnogi se pitaju šta su ekološki gradovi budućnosti: kako će izgledati. Kako se sve više ljudi useljava u urbana područja i pitanja životne sredine postaju sve hitnija, gradovi će morati da preispitaju svoje sisteme i uticaj na životnu sredinu. Mnogi gradovi širom sveta već su počeli da usvajaju ekološki prihvatljivije prakse, a neki trendovi počinju da se pojavljuju. Održivi gradovi budućnosti će se nadovezati na njih, odvodeći današnje ekološke prakse korak dalje. Na sajtu omladina videćete mnogo sličnih tekstova o ovoj temi.

Ekološki gradovi budućnosti: kako će izgledati?

Teško je preceniti značaj zelenih urbanih površina. Prema UN-u, 68 odsto stanovništva moglo bi da živi u gradovima do 2050. godine, dodajući još 2,5 milijardi ljudi u ove oblasti. Suočeni sa ovom rastućom urbanizacijom, gradovi koji ne naglašavaju održivost mogli bi predstavljati značajnu prijetnju životnoj sredini. Održivi gradovi u budućnosti ne bi mogli izgledati nimalo kao današnji. Međutim, s obzirom na trenutne trendove i razvoj, evo šta bi oni verovatno mogli uključiti. Možda će neki od njih imati neobične skrivene i male muzeje kao što postoje sada.

Ekološki gradovi budućnosti: kako će izgledati

Prevoz bez emisija

Saobraćaj doprinosi emisiji ugljenika više nego bilo koji drugi sektor, stvarajući skoro dve metričke tone gasova staklene bašte. Zbog toga nije loše da pogledate ideje koje će Vam pomoći da uredite balkonski prostor. Kao odgovor, zeleni gradovi će učiniti transport bez emisija prioritetom. Smanjenje emisija je već danas u fokusu, ali u budućnosti bi se to moglo proširiti na njihovo potpuno eliminisanje.

• Kopenhagen u Danskoj reorganizovao je svoj putni sistem kako bi dao prioritet i podstakao biciklistički saobraćaj.
• Pogledajte šta su ekološki gradovi budućnosti: kako će izgledati – sada 62 odsto njihovih stanovnika svakodnevno vozi bicikle, a samo 9 odsto dnevno.
• Ova promena im je pomogla da pređu u favorizovanje saobraćaja sa nultim emisijama pre nego što električna vozila postanu standardna.

Tehnologija pomaže

Kako se tehnologija vozila poboljšava, gradovi će uložiti više napora u podršku motornim vozilima bez emisija. Ova promena će početi sa javnim prevozom, poput predstojećeg projekta All Aboard Florida, koji će uvesti sistem putničkih vozova, obeshrabrujući vožnju. Zatim će gradovi kroz podsticaje poput subvencija podsticati privatne ekološke automobile. A dok čekamo te promene, uživajmo u delima koje su napravili najpoznatiji skulptori današnjice.

Lokalizovane zajednice i urbana čvorišta

Kako se gradovi budućnosti suočavaju sa većom gustinom, postojaće potreba za stvaranjem više lokalizovanih zajednica. Ovde će cilj biti da se preokrene praksa poznata kao „urbano širenje“, koju trenutno vidimo previše. Širenje se odnosi na rast i razvoj na velikim kopnenim površinama, sa veoma malom gustinom, ali značajnim implikacijama na životnu sredinu. Na primer, predgrađa su najčešći oblik širenja. Ova prigradska područja mogu stvoriti određeni ekonomski razvoj, ali je na kraju teško tvrditi da je to dovoljno da se prevlada negativni uticaj na životnu sredinu i resurse. Ako nastavimo sa širenjem, ostaćemo bez prostora, trajno ćemo oštetiti životnu sredinu i imati ozbiljne nedostatke resursa; jednostavno nije održivo. Naročito u Sjedinjenim Državama, možemo videti u bilo kom većem gradu neprekidan spoljni razvoj u oblastima koje okružuju gradove.

Šta su to urbana čvorišta?

Način na koji ćemo se verovatno boriti protiv ovoga do 2050. je putem „urbanih čvorišta“, koji su lokalizovane zajednice koje uključuju zgrade i objekte mešovite namene. Umesto jednog centra grada, može postojati pet ili više urbanih čvorišta širom grada. Arhitekte će dizajnirati zgrade za sve-u-jednom upotrebu: rezidencije, radne prostore, druženja, poljoprivredu, itd. Ovo stvara čitavu lokalizovanu zajednicu svega što bi moglo biti potrebno da bi se maksimizirao prostor i smanjio ugljični otisak po osobi. Moderna tehnologija će ovde igrati značajnu ulogu, čineći zgrade i zajednice korisnijim i prijatnijim. Unutar urbanih čvorišta, takođe možemo očekivati više integrisanih zajednica između uzrasta, klase i još mnogo toga. National Geographic pruža odličan pregled ovih urbanih čvorišta i mnogo toga drugog ovde.

Povećana biodiverzitet

Kako gradovi nastavljaju da rastu, uništavanje staništa postaje sve hitnije pitanje. Održiva urbana područja će početi da naglašavaju važnost održavanja divljih životinja u granicama grada. Gradovi u budućnosti će bukvalno postati zeleni, sa više biljnog i životinjskog sveta u urbanim centrima.

Primeri dobrih gradova

Toronto, Kanada, je sjajan primer ovog trenda danas, koji zahteva razvoj zelenih krovova kako se grad širi. Minhen u Nemačkoj je zauzeo drugačiji pristup, puštajući ovce da pasu u javnim parkovima, čineći ih prirodnijim okruženjem. Ovi koraci pomažu u očuvanju biodiverziteta, što donosi još nekoliko prednosti.

Zelene površine rešavaju sve

Očuvanje prirodnih područja unutar gradskih granica će usporiti uništavanje staništa, očuvanje ekosistema kako se gradovi šire. Povećanje zelene površine u oblasti pomoći će poboljšanju kvaliteta vazduha kroz disanje biljaka. Sa više ptica i insekata, gradovima će biti lakše da održavaju urbane bašte, pružajući ekološki prihvatljiv izvor hrane.

Ovakvi gradovi nudiće brojne prednosti stanovnicima

Gradovi rastu

U narednih 30 godina, gradovi širom sveta biće primorani da se menjaju na način koji nikada ranije nije viđen. Održivost više neće biti primamljiva karakteristika; to će biti pokretačka snaga svakog velikog grada. Održivi gradovi budućnosti biće veći, zeleniji i više isprepleteni tehnologijom. Iza ove promene biće više podstrekača. Klimatske promene i napredak tehnologije su očigledni, ali je malo verovatno da će biti najmoćnije sile. Glavni razlog zbog kojeg će gradovi biti primorani da postanu znatno održiviji biće porast stanovništva.

Populacija će rasti

Očekuje se da će svetska populacija dostići 9 milijardi do 2050. godine. Ovo je više u odnosu na trenutnu cifru od 7,8 milijardi. Ovi brojevi su u značajnom porastu već neko vreme, jer smo samo u ovom veku videli skok od skoro 2 milijarde. Ovaj rast stanovništva predstavlja zabrinjavajuće implikacije na svetsku ekonomiju, klimatske promene, dostupnost resursa, kvalitet života i još mnogo toga. Čovečanstvo će morati da se prilagodi.

Energetski svesna konstrukcija

Električna energija je drugi najveći doprinosnik emisije ugljenika, a 40 odsto energije u SAD ide za zgrade. Od rasvete do HVAC sistema, zgrade koriste značajnu količinu energije, a gradovi imaju ogroman broj zgrada. Održivi gradovi će morati da pronađu način da prime više stanovnika uz održavanje niske emisije.

Postoje očigledna rešenja

Odmah očigledno rešenje, i danas najpopularnije, je okretanje obnovljivim izvorima energije. Gradovi budućnosti će ipak otići korak dalje, s obzirom na uštedu energije u samom projektovanju zgrada. Dizajni će omogućiti stvari kao što su lakši protok vazduha i prirodno osvetljenje, tako da će ove strukture koristiti manje energije. Ušteda energije je posebno ključna za pojavu pametnih gradova. Kako ove oblasti povećavaju tehnologiju i povezanost, oni će koristiti više električne energije da ih podrže. Da bi pametni gradovi bili održiva opcija, iste oblasti će morati da usvoje navike koje se odnose na energiju.

Upravljanje otpadom

Sa više stanovnika, gradovi sutrašnjice će proizvoditi više otpada. Inicijative za reciklažu su već popularne, ali održivi gradovi u budućnosti mogu učiniti više u upravljanju otpadom. Umesto da samo održivo smanje i uklanjaju otpad, gradovi će ga koristiti da pomognu u drugim oblastima. San Bernardino, Kalifornija, pokrenuo je ovakvu inicijativu 2019. San Bernardino Vaste to Energi Project pretvara organski otpad od hrane u električnu energiju putem anaerobne digestije. Na taj način grad smanjuje potrebu za deponijama i istovremeno povećava održivu energiju. Kako pokret pametnih gradova raste, urbanim područjima će trebati svaki dio obnovljive energije koji mogu dobiti. Pronalaženje načina za proizvodnju električne energije kroz svakodnevne procese poput ovog biće neophodno.

Cilj je da se ljudi u gradovima osećaju kao da su u prirodi

Pametni gradovi koji prežive biće održivi

Urbanizacija velikih razmera je skoro neizbežna. Nacije ne moraju da izbegavaju širenje gradova, već bi trebalo da se usredsrede na to da ove oblasti učine održivim. Suočeni sa rastućom zabrinutošću za životnu sredinu, sutrašnji gradovi će morati da postanu zeleni da bi podržali tehnološki i rast stanovništva. Pametni i održivi gradski pokreti nisu suprotstavljeni jedno drugom. Umesto toga, zelene prakse će omogućiti pametne gradove. Postoje ekološki gradovi budućnosti: kako će izgledati?