jul 2021

Možda se i Vama čini da se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama, odnosno, da će doći do nekih promena. Ipak, čak i ako niste ljubitelj klasičnog slikarstva, znate da je to veoma važan deo umetnosti i takav je bio kroz istoriju. Prosto je nemoguće zamisliti da jednoga dana neće postojati. Zato je mnogima od nas ovo pitanje potpuno nejasno i ne možemo prihvatiti činjenicu da se tako nešto može i dogoditi. Sa druge strane, kako smo i ranije pisali na sajtu omladina, tehnologija uzima veliki udeo u stvarnosti, pa je moramo uzeti u obzir.

Pitanje je da li će se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama

Može li se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama?

Pitanje je i kako se tako nešto može uopšte dogoditi. Ako znamo da je slikarstvo staro skoro koliko i civilizacija, onda je jasno da se ono ne može tek tako zameniti. Zato je ovo pitanje bolje postaviti za neku godinu, kada vidimo kako se zaista menja klasična umetnost.

• Nova tehnologija podrazumeva upotrebu i aparata, ali i aplikacija koje menjaju izgled slike i fotografije – a to znači da je moramo savladati i naučiti;
• Materijali koje upotrebljavamo prilikom stvaranja slike imaju svoju vrednost i značenje – a to je teško zameniti;
• Ako se plašite da li će se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama onda da pitamo publiku – ona će na kraju dati svoj sud;
• Pristup umetnosti sve više postaje pitanje koje se ne sme ignorisati – još je Majakovski želeo da sruši muzeje, a danas su oni postali nedostupni široj publici pa je tehnologija tu pravi spas;
• Šta god da u umetnosti preovlada, teme kojima se bavi će uvek biti za nijansu važnije – ne zaboravite da i one moraju imati svoje mesto – uostalom, pitajmo Marinu Abramović – svetsku umetnost sa naših prostora.

Platno i boje se usavršavaju

Bez obzira što klasično slikarstvo smatramo starom vrstom umetnosti i ono se sa godinama menja. Pre svega tu je velika promena u stilovima, ali i materijalima i bojama koje se koriste. Boje se više ne prave od prirodnih sirovina, niti se uzimaju iste sirovine za izradu platna. To sve je pokazalo veliku promenu u izgledu slika i potpuno drugačijem načinu slikanja, pa je teško govoriti o klasičnom slikarstvu. Pogledajte i kako izgledaju klasične najbolje građevine u Beogradu.

Uči se na isti način

U suštini, ne možete se baviti slikarstvom ni na jedan način ako niste savladali osnovne tehnike i pravce slikanja. Čak i kada se menjaju stilovi, pravci i tehnologija izrade boja, vi morate slikati na isti način kao i pre 200 godina. To znači da praktično osnove slikarstva neće izumreti, mada će se menjati. Šta će kasnije umetnik raditi sa tim što zna, pitanje je za svakoga od njih ponaosob.

Boja i tekstura je takođe umetnost

Navikli smo da na slikama vidimo ono što predstavljaju i to i tražimo na njima. Međutim, umetnička slika prenosi poruku na više načina. I tekstura, vrsta boja i platna takođe imaju poruku i prenose je na svoj način. Teško je reći da li će ova vrsta slikarstva izumreti ili se samo prilagoditi novim tehnologijama. Šta više, čak i da ne izumre, postojaće i slikari i publika koja će to voleti.

Skupa ali zahteva i ulaganje

Slikarstvo je veoma skupo kao umetnost. To su znali i oni koji su ulagali u umetnost i ranije u istoriji. Zato je moguće da ustupi mesto novim tehnologijama, ali samo u nekim slučajevima. Sa druge strane, ona zahteva i naporan rad i učenje, a to košta. Uvek će biti ljudi koji će to umeti da cene.

Možda je moderno samo za sad

Svedoci smo da tokom godina i decenija mnogo toga ulazi u modu i izlazi iz nje. Ljudi jednostavno vole nešto u jednom trenutku a onda zaborave. Moguće je da slikarstvo neće moći da se odupre novim tehnologijama. Ipak, slikarstvo je opstalo toliko vekova, teško da će se tako lako predati. Ako ništa drugo, sačekajmo da prođe vreme koje je najbolji sudija.

Pitanje je šta se sada smatra umetnošću

Nova tehnologija sigurno ima svoje prednosti

Ne možemo zanemariti činjenicu da i nova tehnologija ima svoju vrednost. Kako bismo je koristili takođe moramo imati neko znanje. Zbog toga je i umetnost moguće zameniti njome, jer zahteva određeni talenat i trud.

Fotošop zahteva znanje

Možda je nama danas upotreba tehnologije jednostavna jer je široko dostupna, ali je sigurno da i tehnologija zahteva znanje. Nije lako naučiti fotošop, makar ne na takav način da bude privlačno i moderno. Zato je mnogima teško i skoro nemoguće da se ovim poslom bave, a i videli smo mnogo puta greške kakve mogu da izgledaju. To znači da je i ovo umetnost i zahteva pripremu.

Teško je definisati umetnost

Možda je sada lako reći, ali pitanje je šta ćemo kroz deceniju ili dve uopšte nazivati umetnošću. Sve je više umetnika koji se ne bave klasičnom umetnošću i koji uvode nove vrste umetničkih dela. U tom slučaju, tehnologija može vrlo lako preuzeti mesto klasičnom slikarstvu, ali to onda i ne mora biti slikarstvo, već nešto sasvim drugo.

Mladi imaju pristup

Sigurno je da će tehnologija biti šire rasprostranjena iz jednog veoma jednostavnog razloga. Ona je dostupna svima i svi mogu naučiti da je koriste. To znači da će mnogi mladi naučiti da se služe njome i time pokažu talenat. Možda je to uvod u jedno sasvim novo vreme, kada će se i umetnici mnogo lakše eksponirati.

Kako će obe umetnosti izgledati u budućnosti?

Veliko je pitanje kakvo mesto će umetnost imati u našim životima. Danas možemo kupiti ceger sa motivima slika poznatih slikara. Ipak, ne zaboravimo da je umetnost važan deo naših života i sigurno je da neće izumreti. Možda će samo promeniti izgled.

Siggurno je da će se tehnika izrade slika promeniti

Prati se pravac

U umetnosti ništa nije slučajno a ni bez kontrole. Ako pogledamo u prošlost, umetnost se ponašala i razvijala po nekim pravilima. Postojali su pravci koji su bili obeleženi jednakim osobinama. Možda je i ovo jedan pravac u slikarstvu, a ne ukidanje slikarstva. Zato je potrebno vreme kako bismo bili sigurni u to.

Možda se obe vrste spoje u jedno

Konačno, zašto bi išta moralo da uništi ono što je bilo pre? Možda je ovo početak spajanja ove dve vrste, tehnologije i klasičnog slikarstva. Možda će se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama tako što će postati deo nje. Danas možemo videti slikare koji kombinuju slike sa pokretnim slikama na tabletu. Vreme će reći kao će se u budućnosti razvijati i ovaj pravac.

Možemo videti da se sve više gradi u Beogradu, kako za stanovanje, tako i za rad. Sve je više novih naselja, zgrada i industrijskih zona. Sve to može biti dobar znak, ali za neke i ne tako lako prihvatljiva promena. Ako Vas zanima više o Beogradu ali i urbanizmu, pogledajte sajt omladina.

Najviše se gradi u Beogradu stambenih naselja kao što je Beograd na vodi

Šta se veliko gradi u Beogradu?

Postoji nekoliko novih naselja koja niču u Beogradu i koja će predstavljati novi centar grada. Ona su po uzoru na najveće urbane sredine, ali i dalje čuvaju duh grada.

• Svakodnevno u Beogradu i oko njega niču nova naselja – sve se više gradi u Beogradu i to na sve moguće načine;
• Po svemu sudeći, novi centar grada seli se bliže reci, jer se tu gradi sve više objekata široke namene;
• Prevoz u Beogradu uvek je bio pomalo problematičan, najviše zbog velikog broja novih stanovnika, ali će se i to promeniti novom izgradnjom;
• Potrebno je više mostova jer se sve teže i duže prelazi preko reka – jedna od investicija sigurno će biti i to;
• Nova urbanizacija grada podrazumeva i promene u samoj izgradnji i planovima za proširenje grada, što svakako utiče i na izgled grada – do tada pogledajte najlepše građevine u Beogradu.

Beograd na vodi

Možda jedan od najpoznatijih projekata za koji znamo u poslednjih 10-ak godina, Beograd na vodi značajno menja našu percepciju grada. Budući da pomera centar grada ka obali, ovaj projekat će sigurno promeniti i način na koji turisti vide Beograd. Mnogo toga je promenjeno kako bi ovaj deo grada bio to što jeste. Pre svega, izmestiće se autobuska stanica, dok je železnička već pretrpela tu sudbinu pre par godina. Isto tako, ovaj deo grada imaće potpuno drugačiju infrastrukturu i izgled, koji je vidljiv i sa obale i reke. Ako Vam se dopada Beograd, onda ćete sigurno pronaći i tragove pravca art deco i njegov uticaj na arhitekturu današnjice.

Promena centra grada

Navikli smo da centar grada bude negde oko Kalemegdana i Knez-Mihajlove ulice, ali to će svakako da se promeni u godinama koje dolaze. Jedna od stvari koje ćemo morati da prihvatimo je da će novi, urbani deo grada biti na sasvim drugom mestu, gde već postoje brojni lokali, centri i klubovi. Za mnoge, ovo je drastična promena, ali to takođe se može gledati i iz drugog ugla. S obzirom da se čitav centar prenosi na drugu stranu, jasno je da će istorijski deo grada ostati pošteđen izduvnih gasova i buke automobila.

Funkcionalna naselja

Ako uzmemo u obzir Novi Beograd i nekoliko naselja koja su namenski građena za potrebe stanovanja, Beograd se i ranije gradio tako da ispunjava uslove jednog urbanog naselja. To je veoma važno kada se govori o urbanizaciji grada. Ako je previše zgrada, onda je saobraćaj loš, ako ima premalo parkinga, onda je prevelika gužva. U budućnosti, međutim, u planu je izgradnja nekoliko pravih funkcionalnih naselja koja pokrivaju sve potrebe stanovnika. Tako će na jednom mestu biti i industrijska, ali i stambena zona, sa svim dodatnim sadržajima.

Planirano je da se gradi u Beogradu i nekoliko naselja

Kao što smo i navikli, grad mora da se proširuje jer svakodnevno dolaze novi stanovnici da u njemu žive. Ipak, to i nije tako lako, jer postaje tesno. Zato je u planu izgradnja nekoliko novih velikih stambenih naselja.

Zbog urbanizacije postaje tesno u Beogradu, pa se mora promeniti saobraćaj

Metro

Ima mnogo razloga zašto je metro neophodan jednoj metropoli, ali kada je u pitanju Beograd krajnje je vreme da se počne sa izgradnjom. Iako je postojalo mnogo planova i investicija koje su obećavale brzo rešavanje ovog problema, izgleda da je ta ideja još uvek preskupa za ovaj grad. Ako možemo verovati nadležnima i pogledamo kako izgledaju završni projekti metroa, uskoro bismo mogli da vidimo prvu liniju metroa i to baš na onim delovima grada koji su najgušće naseljeni.

Makiško polje

Za građane Beograda ovaj deo grada bio je poznato po vodovodu odakle se vodom snabdeva ceo grad. Međutim, izgleda da će u skorijoj budućnosti biti poznat i po još nečemu. Kako saznajemo, ovde će se izgraditi naselje na veličini od 680 hektara, koje će polaziti od Čukaričke petlje. Pored uobičajene gradnje, ovde je predviđen poslovno-stambeni prostor za oko 30 000 ljudi ali i privredna zona i magacini za poslovnu upotrebu.

IMT

Znamo da je ovaj deo grada bio poznat po fabrici traktora, ali ovoga puta on će prerasti u mnogo više. Nakon što se sruši stari objekat, planirano je da na ovom mestu bude izgrađen stambeni prostor za oko 20 000 ljudi, nešto nalik sadašnjem Bloku 45 ili 70 na Novom Beogradu. Cilj je da to bude pravi komercijalni prostor u kojem će mesto za život naći ljudi koji rade u drugim delovima grada. Takođe je predviđeno povezivanje ovog dela grada sa ostalim industrijskim zonama.

Blok 18

Kao neka vrsta protivteže Beogradu na vodi, ovaj blok bi trebalo da se izgradi na drugoj strani Save, na 48 hektara. Predviđeno je da bude stambeno-poslovni prostor, ali i zgodno šetalište sa parkovima i sadržajima za decu. Ipak, ovaj deo grada poznat je po vikendicama i privatnim kućama, zbog čega je predviđeno njihovo rušenje, a to odlaže urbanizaciju.

Kako građani prihvataju to što se sve više gradi u Beogradu?

Naravno da svaki stanovnik Beograda želi da grad izgleda lepše. Ipak, ovakva izgradnja donosi prevelike promene u svakodnevnom funkcionisanju, zbog čega je teško prihvatiti sve to odjednom.

Teško se prihvata nova podela grada

Kao i u svakom gradu, stanovnici vole da stvari ostanu onako kako su navikli. Teško je odjednom menjati navike i način života. Zato postoji izvestan otpor prema novoj urbanizaciji grada. Naročito je teško ako znamo da su ljudi navikli da centar bude na jednom mestu, a stanica na drugom. Ali, kao i u svim drugim situacijama, ljudi su ti koji će prihvatiti novine i menjati stvari na drugi način.

Beograd se grad i sa druge strane Save

Bolji prevoz i infrastruktura

Svaka promena u gradskoj sredini podrazumeva promenu gradskog saobraćaja, ali i čitav život u tom delu grada. Teško je reći šta će od ovoga biti konačno promenjeno, ali je sigurno da će život biti drugačiji. To svakako znači i bolji prevoz, ali i promenu nekih navika koje mogu biti i štetne.

Novi doseljenici

Svedoci smo da je sve više ljudi koji naseljavaju Beograd i trajno počinju u njemu da žive. Isto tako, primetno je da se sve više gradi u Beogradu i to na novim lokacijama. Zbog toga je jasno da će promene biti veoma velike i vidljive. Sa druge strane, život u Beogradu već sada izgleda drugačije. Promenom centra grada, urbanog plana a i novim idejama, grad će imati sasvim drugačiji izgled.

Najlepše građevine u Beogradu ujedno su i njegova najlepša obeležja. Nećete moći da kupite nijednu razglednicu a da na njoj ne bude neki od ovih zdanja kao simbol grada. Osim toga, Beograd je otvoren grad za novine, nove ideje, inovacije i uticaje, pa možemo očekivati i novine u tom smislu. I danas možete videti mešavinu betona, stakla i građevine iz 19. veka u jednoj ulici. Grad se tako razvija i gradi svoj uticaj. Za još tekstova o arhitekturi čitajte na sajtu omladina.

Ima mnogo razloga zašto je hram na listi na kojoj su najlepše građevine u Beogradu

Stare najlepše građevine u Beogradu

Jedna od lepota Beograda svakako su zgrade koje predstavljaju njegovu istoriju. To su zgrade koje možete videti iz 18. i 19. veka. Svojom arhitekturom svakako privlače pažnju turista i predstavljaju njegov zaštitni znak.

• Beograd su gradili različite arhitekte pod raznoraznim uticajima – teško je izdvojiti građevine koje su baš najlepše ako pogledamo i pravce i uticaje pod kojima su bili;
• Ovaj grad gradile su različite epohe i pravci u istoriji – u tom smislu najlepše građevine u Beogradu potiču od srednjeg veka pa do danas;
• Većina ovih zgrada i danas se koriste u svakodnevnom životu pa je pravo zadovoljstvo videti kako na njihove korisnike utiče činjenica da su svakodnevno u samom srcu istorije grada;
• Mnoge od ovih zgrada krasi impresivna lepota i privlačnost, što zbog arhitekture, što zbog njihove autentičnosti – a to nije jedina umetnost iz Beograda jer tu je i Marina Abramović – svetska umetnost sa naših prostora;
• Budući da je Beograd građen tokom godina osvajanja, ratovanja, ali i vladavina različitih vladara, skoro na svakom koraku možete videti uticaje te istorije i tih ljudi.

Kapetan-Mišino zdanje

Jedna od najlepših građevina iz 19. veka, Kapetan-Mišino zdanje i dan danas privlači veliku pažnju turista ali i svih posetilaca Beograda. Kapetan Miša poklonio je ovo zdanje Beogradu kako bi ga koristio u obrazovne svrhe i tu je i bila prva Velika škola. Nakon toga ona postaje sedište univerziteta kao i deo Filološkog fakulteta u Beogradu. Napravljena je po svim standardima i arhitekturi 19. veka, sa brojnim ukrasima i dodacima, pa je svakako lepo videti ovu zgradu u samom centru grada.

Hotel Moskva

Mada hoteli često i budu na listi znamenitih građevina, ovaj hotel je jedan od svedoka istorije grada Beograda. Njegov izgled asocira na arhitekturu Rusije i ruskih zgrada, sa brojnim ukrasima i lukovima iznad prostora. Njegovo samo mesto je svakako veoma privlačno, jer se nalazi u samom centru grada, na uglu dve najprometnije ulice centra grada. Na kraju, hotel je i jedan od najposećenijih i sigurno veoma privlačan turistima.

Skupština

Zgrada Skupštine Srbije preživela je veoma zanimljivu istoriju tokom svoje karijere. Pre svega je tu bila i Savezna skupština SFRJ a onda i Skupština SRJ sve dok je ova država postojala. Konačno, danas predstavlja velelepno zdanje, sa kupolama i lukovima u prepoznatljivoj belo-sivoj boji. Na ulazu je jedna od najpoznatijih skulptura Ivana Meštrovića kao i plato na kojima se održavaju koncerti i razni drugi događaji. Teško je ne primetiti je, a i inače je njeno mesto na raskrsnici velikih bulevara i ulica koje predstavljaju samo srce grada.

Hram Svetog Save

Iako je za Srbe jedna od najduže građenih građevina i hramova, hram Svetog Save nikada nije prestao da bude centar događanja pravoslavnog sveta i okupljanja Srba oko velikih verskih praznika. Izgradnja hrama privodi se kraju ove godine, pa je očekivano da bude završen do sledeće, ali se već sada u njemu odvijaju svi veliki verski objekti. Nalazi se pored Narodne biblioteke, kao i u užem centru grada. Njegova raskoš i lepota privlače pažnju brojnih turista.

Železnička stanica

Mada je funkcija stare železničke stanice ukinuta izgradnjom Beograda na vodi, ona nije srušena, već se očekuje da se u njoj napravi muzej. I sada, kada više nije u funkciji, ona je jedna od najlepših građevina te arhitekture i urbanizacije grada. Datira još iz 19. veka, ali je tokom godina ulepšavana i renovirana. Danas stoji na platou koji predstavlja centar ovog dela grada.

Nove najlepše građevine u Beogradu

Beograd se gradio vekovima, pa je uticaj različitih kultura prisutan na svakom koraku. Tako možete videti i novije građevine koje predstavljaju neko drugačije vreme, naročito ono nakon Drugog svetskog rata kada se gradilo da bi se pobedilo.

RTS

Nismo navikli da na spisku najlepših građevina bude i zgrada koja je imala komercijalnu i informativnu namenu, ali RTS zaslužuje da se nađe na ovoj listi. Mada je izgrađen u stilu betonskih zgrada socijalizma i takav podseća na vreme kada je nastao i koje je predstavljao. Sa druge strane, nakon bombardovanja 1999. deo zgrade je konzerviran, pa i danas možete videti ostatke tog zločina na jednom njenom delu.

Radio Beograd

Još jedna zgrada informativne stanice, ali ovoga puta nešto starija. Izgrađena je prvobitno za potpuno drugačiju namenu, u Art Deco stilu, zbog čega je i danas veoma zanimljiva poznavaocima ove arhitekture. Što se tiče njenog izgleda, posebnu pažnju privlači krov i gornji deo zgrade koji je kružnog oblika i veoma jednostavnih ivica. Pogledajte šta je Art Deco i njegov uticaj na dizajn današnjice.

Beograd krase građevine u stilu Art Deco-a

Pravni fakultet

Na prvi pogled teško je objasniti zašto je ova zgrada na listi najlepših građevina, ali za one koji se razumeju u arhitekturu, ova zgrada predstavlja veoma značajan trag Art Deco pravca. Izgleda jednostavno, sa ravnim ivicama i bez ukrasa, ali to i jeste njegova velika prednost. Budući da se nalazi na uglu dve velike ulice, četvrtasto pročelje daje potpuni kontrast u odnosu na okolinu. Svakako privlači pažnju.

Impresivne najlepše građevine u Beogradu

Ako bismo birali neke od građevina kojima bismo se dičili u Beogradu, to bi onda bile one koje su velike i impozantne. Građene su da obeleže vreme, ali i ljude koji su u njima radili. I danas predstavljaju jedan od simbola grada.

Avalski toranj

Ko još nije došao u Beograd iz pravca Niša a da nije video ovaj stub na ulazu? Ime je dobio po brdu na kojem se nalazi, ali se njegova lepota najpre ogleda u jednostavnosti i utisku koji ostavlja. Prvi Avalski toranj  napravljen je 60-ih godina, a renoviran tokom 2000-ih, jer je u bombardovanju porušen. Kada posetite toranj, svratite i do mauzoleja posvećenom Neznanom junaku koji se nalazi u blizini.

Avalski toranj je veoma značajna građevina na ovim prostorima

Geneksova kula

Iako je predviđeno da bude stambeno-poslovna zgrada, Geneksova kula jedan je od simbola Novog Beograda, izgradnje ovog dela grada i urbanizacije tokom 60-ih i 70-ih godina 20-og veka. Napravljena je u neobičnom obliku, jer se između dve kule nalazi kružni lift koji je trebalo da se okreće i tako turistima predstavlja grad. Iako nikada nije imao tu namenu, danas ova zgrada spada u najlepše građevine u Beogradu po svom izgledu i jedinstvenoj arhitekturi.

Uvek je dobro podsetiti se da postoji svetska umetnost s naših prostora i to ona koja nas predstavlja u svetu. Kada bismo nabrojali umetnike koji su nas predstavljali u svetu morali bismo da na listu stavimo i Marinu Abramović. Kao kontroverznu i genijalnu umetnicu performansa Marinu poznajemo svi na ovim prostorima. Ali to nije sve, jer je ova umetnica svetski poznata. Sve to znači da smo i te kako veliki u svetskoj umetnosti. Lepo je upoznati ovu ženu i sve što je u životu radila, kako bismo znali šta je to što je čini tako velikom. Za više tekstova o dizajnu i umetnosti pogledajte sajt omladina.

Pre nego što je postala svetska umetnost s naših prostora Marina je izvodila klasičnu umetnost

Svetska umetnost s naših prostora počela je u Beogradu

Biografija Marine Abramović na prvi pogled nije tako interesantna, barem ne u svom prvom delu. Ona je počela kao i mnogi drugi umetnici, na Akademiji umetnosti a onda i slikajući. Međutim, njen put krenuo je sasvim neobičnim tokom kada je otkrila performans kao umetničko delo. Nakon toga, njen svet postaje potpuno drugačiji.

• Marina Abramović je svetski poznata umetnica – član je akademija umetnosti u velikim državama sveta i praktično svi u svetu umetnosti znaju za nju – jedno vreme je živela u Amsterdamu – pogledajte vodič kroz neverovatnu avanturu Amsterdama;
• Ona je usavršila performans kao umetnički izraz – mada je počela kao i svi umetnici, tražeći se u slikarstvu i vajarstvu;
• Ako se pitate zašto je performans svetska umetnost s naših prostora onda se zapitajte zašto je on toliko provokativan i intrigantan;
• Ova umetnica predstavila je svoje telo kao umetničko delo na više načina – tokom svoje karijere nije prezala od toga ni da se povređuje i ugrozi zdravlje kako bi poslala poruku;
• Umetnost ima mnogo pravaca i tema, ali u osnovi je jedno pitanje – šta je smisao života i kako do njega doći.

Bila je profesor

Danas je Marina Abramović osnivač škole performansa u Njujorku, ali to nije njen prvi angažman u profesuri. Pre toga je bila profesor na akademiji u Novom Sadu gde je studentima predavala klasičnu umetnost. Nije poznato ko je od njenih polaznika krenuo njenim stopama, ali je dobro znati da je neko imao zadovoljstvo da posmatra njen rad izbliza. Ako Vas zanima dizajn pogledajte kako izgleda art deco i njegov uticaj na dizajn sadašnjice.

Formirala školu performansa

U Americi Marina je veoma poznata umetnica. Nakon velikog uspeha u izvođenju performansa, ona je uspela da napravi svoju školu u kojoj praktično predaje ovu tehniku. Zna se da su mnogi umetnici polaznici ove škole, kao i da u njoj uče da svoje telo dovedu do samih granica izdržljivosti. Možda će jednog dana neko od njih krenuti njenim stopama.

Dobitnica brojnih nagrada

Možemo reći da ne razumemo umetnost Marine Abramović. Možda nas njeni performansi iritiraju ili prave nezadovoljnim. Jedno joj moramo priznati, ona je velika umetnica i značajno ime u umetnosti. Dobitnica je svih prestižnih nagrada u svetskoj umetnosti, od Zlatnog lava u Veneciji. Danas je članica Akademije umetnosti u Americi, što nije mala čast.

Performans je postao svetska umetnost s naših prostora

Iako performans kao umetničko delo nije otkrila Marina Abramović, ona ga je usavršila i postala njen zaštitnički znak. Mnogi su smatrali da je ova umetnica veliki začetnik umetničkog pravca za koji mnogi nisu ni znali da postoji. Marina je samo usavršila nastupe, učinila ih intrigantnijim i provokativnijim, postavljajući pitanja i provocirajući publiku. Pri tom, ona ni malo nije uživala, svoje telo je iscrpljivala do zadnjih granica a više puta bila i pred životnom opasnošću.

Umetnik je prisutan

Ako bi trebalo da navedemo jedan performans ove umetnice, onda bi to bio – Umetnik je prisutan. Čuveni performans na kojem je sedela nepomično 763 časa i danas se prepričava i navodi kao primer pravog umetničkog izvođenja. Njen cilj bio je da pokaže da emocije možemo pokazati i bez reči, ali i da je cilj umetnosti da bude prisutna u životu makar i nevidljivo. Ovaj performans samo u Americi je videlo 750 000 ljudi.

Ispituje granice tela

Kada se govori o umetnosti onda je jasno da se ona može predstaviti na razne načine. Jedan od njih je i kroz svoje telo, koje umetnici i te kako koriste. Marina je svoje telo dovodila do same granice izdržljivosti, pokazavši da je ono njen hram i sredstvo govora. Tokom 70-ih je sebe gorela, sekla i gušila a poznato je da se izgladnjuje i iscrpljuje kako bi pokazala stav.

Performans ide do krajnjih granica izdržljivosti

Kineski zid

Možda jedan od najzanimljivijih performansa koje je izvela bio je sastanak sa Ulajem, nemačkim umetnikom na Kineskom zidu. Tokom ovog performansa oni su prešli kilometre sastavši se na jednom mestu na Kineskom zidu što je označilo i njihov rastanak.

Svoje telo doživljava kao umetnost

Za umetnike nije čudno da svoje telo doživljavaju kao umetničko delo. Mnogi umetnici ranije su na svom telu crtali ili pravili razne figure i oblike. Konačno, balet je jedna vrsta „telesne umetnosti“. Kod Marine, međutim, ovo je i više od crtanja po koži. Ona svoje telo koristi kao predmet, ne dopuštajući sebi da oseti bol, glad ili iscrpljenost.

Svetska umetnost s naših prostora neverovatna je iz mnogo razloga

Kada govorimo o performansu, onda znamo da se tu radi o specifičnoj vrsti umetnosti. Mnogi ne razumeju cilj ovakvog načina predstavljanja, ali ipak prate umetnike koji se njime bave. Performans provocira publiku i postavlja pitanja o kojima nismo ni razmišljali. Marina je samo podigla ovu umetnost na viši nivo i tome svoj život učinila izuzetnim.

Blizu smrti više puta

Ako je neko umetnost doživljavao preozbiljno onda je to Marina Abramović. Tokom decenija izvodila je performanse koji su bili više nego iscrpljujući ali i opasni. U jednom od njih je pozivala publiku da je ubije, bilo nožem, pištoljem ili drugim oružjem. Drugi put je izgubila svest kada je legla u sredinu zapaljene petokrake, dok je jednom pred publikom popila šaku lekova. Pored toga, peformanse je znala da izvodi danima, skoro ništa ne jedući i pijući tokom tog vremena, što je prilično opasno po život.

Danas Marina obučava nove umetnike performansu

Danas je više od umetnice performansa

Dokaz da je Marina Abramović svetska umetnost sa naših prostora je i njena popularnost širom sveta. Mnoge ličnosti pozivale su je na saradnju. Neke od njih, poput Ledi Gage tvrde da ih je Marina Abramović odvikla Ledi Gagu od droge. Šta god da je radila bilo je popularno i intrigantno, što je samo dokaz koliko je velika i važna u svetskoj umetnosti.