Predstave koje će obeležiti pozorišnu jesen 2022 svakako su intrigantne, uzbudljive ali i poučne u isto vreme. Neke od njih su već poznate publici, dok su druge ove jeseni izvedene premijerno. Bilo kako bilo, izazvaće veliku pažnju publike i ne bi trebalo propustiti nijednu od njih. Omladina sajt ima i druge zanimljivosti koje možete pogledati.

Koje su predstave koje će obeležiti pozorišnu jesen 2022

Neke od ovih predstava zanimljive su same po sebi, a postaće još zanimljivije kada ih budu premijerno izveli njihovi autori. Imajte u vidu da su sve veoma zanimljive i za one koji i ne vole baš pozorište. Pre toga, pogledajte koja su nova imena srpske savremene umetnosti. 

Predstave koje će obeležiti pozorišnu jesen 2022

Uspavanka za Aleksiju Rajčić

Aleksija Rajčić, glavna junakinja drame Đorđa Kosića, nije imala mnogo izbora u životu. Kao i sve druge žene kojima je okružena, a čiji životi predstavljaju model po kome se od nje očekuje da funkcioniše, u svetu ogrezlom u patrijarhatu, jedino što se od Aleksije očekuje jeste da ćuti i trpi nevolje. Jedina alternativa životu koji je i pre početka bio predodređen za nasilje, nemogućnost izbora, a samim tim i nemogućnost emancipacije ili sreće je – smrt. Specifičnom stilskom intervencijom u kojoj kombinuje sve sporedne likove u muškom i ženskom horu, autor drame izdvaja Aleksiju i njen doživljaj, stavljajući ih na taj način u kontrapunkt sa obezličenim likovima ove priče, odnosno društvom koje je najveća prepreka u potrazi ove žene za slobodom i srećom. Ovo su samo neki događaji koje ne smete propustiti ove jeseni.

Pored formalnog oblikovanja teksta, dramaturg se poigrava i jezikom i tako vešto dočarava traumatičnu životnu priču žene koja, paradoksalno, u zatvoru pronalazi izlaz iz začaranog kruga nasilja i krajnje slobode. Iako nas stil i jezik ove priče može navesti na pomisao da se ona odigrala pre nekog vremena, u nekoj bližoj ili daljoj prošlosti, ovakvim ženskim sudbinama smo, nažalost, svedoci i danas. U Srbiji je u 2021. godini zabeleženo ukupno 20 ubistava punoletnih žena u porodičnom partnerstvu, kao i 16 pokušaja ubistva žena, a nije moguće utvrditi koliko je žena umrlo od posledica višegodišnjeg nasilja. . Mnoge od ovih žena prijavile su svoje nasilnike, ali ih sistem nije zaštitio. U takvom sistemu, koji ima mnogo oblika, ali koji je najmanje na strani žrtve, žene često ne vide drugi izlaz osim da „uzmu pravdu u svoje ruke“.

Tri sestre i galeb

Igraju – Andrija Kuzmanović, Milica Zarić, Aleksandra Anja Alač, Nina Janković, Mina Nenadović, Slaven Došlo, Stojan Đorđević, Mladen Sovilj, Zoran Đorđević, Ljubomir Bulajić, Ivan Zablaćanski, Slađana Vlajović, Stefan Radonjić, Marija Pikić.

„Čehov se zavukao publici pod kožu! Više od jednog veka, publika u njegovim komadima prepoznaje svoju intimu. I danas plačemo i smejemo se sa Čehovljevim likovima kao da se radi o našim vlastitim životima. Svet se menja; istorija velikim zamasima ispisuje tu promenu, a Čehovljevi komadi ostaju uvek fascinantno aktuelni. Njihova emocionalna i misaona snaga jednako je impresivna, nezavsino od istorijskog ili kulturnog konteksta.

U Beogradskom dramskom pozorištu ovog puta ćemo se prepustiti Čehovljevom svetu ispitujući više njegovih komada u zajedničkom okviru. Napola u šali, zovemo to „bindžovanje Čehova“ fokusirajući pažnju na monumentalnost njegovog pozorišnog dela u celini. Svaka generacija ima „svog Čehova“, a ovog puta imamo jednu neverovatno dobru; besprekornu, generaciju beogradskih glumaca, koji donose modernost i snažne individualne umetničke ličnosti u ovu jednistvenu interpretaciju Čehovljevog teatarskog svijeta.“

Neke predstave izazvaće pravu revoluciju

Svako voli da odgleda predstavu koja ga podstiče na razmišljanje. Slične su ove koje se ove jeseni izvode u pozorištu. Imaju i neka veoma važna pitanja iz života, ali i otvaraju univerzalne teme. Zato ljudi i vole predstave koje će obeležiti pozorišnu jesen 2022.

Edip

Igraju – Milan Marić, Nataša Ninković, Srđan Timarov i drugi.
Ima razloga zašto predstava Edip spada u predstave koje će obeležiti pozorišnu jesen 2022. Sofokle, jedan od trojice klasika grčke tragedije (pored Eshila i Euripida), napisao je više od 130 dela od kojih je sačuvano svega nekoliko: Ajant, Antigona, Kralj Edip, Elektra, Trahinjanke, Filoktet i Edip na Kolonu. Od svih ovih dela, još u antici, najpoznatija je bila tragedija Kralj Edip za koju Aristotel u delu „O pesničkoj umetnosti” navodi da je reč o savršenom modelu tragedije.

Slovenački reditelj Vito Taufer je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani 1985. godine. Od tada je režirao više od 100 dramskih predstava, nekoliko opera i jedan igrani film. Sarađivao je sa brojnim pozorištima širom bivše Jugoslavije i dobitnik je velikog broja najznačajnijih teatarskih nagrada i priznanja među kojima su nekoliko Borštnikovih nagrada, nekoliko Lovorovih venaca sarajevskog MESS-a, Sterijine nagrade, nagrade „Marul” Marulićevih dana, Prešernove nagrade…Godine 1996. Taufer je dobio Specijalnu nagradu Bitefa za predstavu Silence Silence Silence u produkciji Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane. Režirao je dela Gogolja, Krleže, Joneska, Šekspira, Beketa, Sofokla, Čehova…

Predstava Edip će Vam sigurno dugo držati pažnju

Čudo u Šarganu

Ovo je četvrti put da se u Kruševačkom pozorištu postavlja tekst Ljubomira Simovića, po drugi put „Čudo u Šarganu“. Prva postavka je bila u sezoni 1976/77 u režiji Primoža Beblera. Pomoćnik reditelja na ovoj predstavi bio je Zoran Karajić, koji je tada, kao i u sezoni 2021/22, igrao Skitnicu, dok je ostatak ansambla sastavljen od redovnih glumaca pozorišta, kao i od novih glumačkih naraštaja.

„Ljudi žele da budu prevareni, ali ne zbog toga što su u većini glupi, nego zato što, rođeni za radost, nje nemaju… Bojadisanje lepim bojama traži se svuda… U izmišljenom hepiendu svako ponešto dobija i to bez napora da se promeni postojeća stvarnost… Mitologija likova u Čudu u šarganu je svet blagostanja, potrošački mentalitet, status u društvu ili politici i to je krug u kome se oni kreću“ reči su reditelja Nebojše Bradića.

Zabavite se uz dobru priču

Za neke od predstava i ne treba uvod niti opis. Iako su publici dobro znane, uvek je dobro videti kako su se ovom temom bavili novi reditelji i glumci.

Nakon korone jedva smo čekali da se vratimo u pozorište

Ubistvo u Orijent Ekspresu

Tridesete godine prošlog veka. Elegantni voz, Orijent Ekspres, je prinuđen da nepredviđeno zastane zbog obilnog snega. Događa se ubistvo, i Poaroov put kući koji je trebalo da protekne sasvim mirno, postaje poprište još jednog slučaja koji treba rešiti. Voz je pun osumnjičenih, a svaki od njih ima, naizgled, neoboriv alibi. Poaroov put počinje u Istanbulu, a ostatak priče dešava se nigde drugde do u – Jugoslaviji, između Vinkovaca i Broda. Od 60 krimi romana koje je napisala Agata Kristi, u čak 33 je misteriju rešavao belgijski detektiv Erkil Poaro, a upravo „Ubistvo u Orijent ekspresu“ mnogi smatraju njenim najboljim delom.

Ovu pozorišnu adaptaciju je napisao Ken Ludvig, čuveni savremeni komediograf, našoj publici poznat po veoma uspešnim predstavama „Tenor na zajam“ Narodnog pozorišta Sombor (režija: Olja Đorđević) i „Mesec iznad Bafala“ Narodnog pozorišta Subotica (režija: Darijan Mihajlović). Kao vrsni komediograf, Ken Ludvig je na površinu misterije Agate Kristi izvukao upravo komediju. I Nortrop Fraj je poredio misteriju i komediju, i našao je velike sličnosti između ova dva žanra: oba počinju od normalne društvene situacije, koja se iz nekog razloga poremeti, a onda likovi teže da povrate ravnotežu. Komični su i ekstravagantni i „povišeni“ likovi koje je stvorila Agata Kristi, a tumačenju upravo ovakvih likova vrlo je sklon naš ansambl. Ovo su samo neke predstave koje će obeležiti pozorišnu jesen 2022.