Nova imena srpske savremene umetnosti možete upoznati u našim muzejima i galerijama. Zgrada Muzeja savremene umetnosti nalazi se na Novom Beogradu, na levoj obali Save, preko puta Beogradske tvrđave. Svojim prepoznatljivim konceptom unutrašnjeg i spoljašnjeg spajanja originalnog arhitektonskog rešenja koje zadovoljava osnovne muzeološke standarde i svrstava se u red zanimljivih primera muzejske arhitekture u svetu. Zgrada je okružena parkom skulptura sa delima najznačajnijeg jugoslovenskog vajara 20. veka. Omladina bi svakako trebalo da makar jednom poseti ovaj muzej.

Nova imena srpske savremene umetnosti

Zgrada muzeja je proglašena za „kulturno dobro“ 1987. godine i podleže odgovarajućoj zaštiti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Među novim imenima u savremenoj umetnosti su i neki od nagrađenih autora.

Upoznajte nova imena srpske savremene umetnosti

Zoran Andrić

„Ljubav je ključ i poruka mog rada bez mnogo teorije. »
Dela srpskog slikara Zorana Andrića nalaze se u stalnim zbirkama prestižnih muzeja širom Mađarske, Indije, Austrije i Srbije. Andrić koristi ulja, akrile, akvarele na drvetu. Inspirisan neposrednim dodirom sa prirodnim elementima i seoskim slikama iz svog odrastanja, Andrić uživa u transponovanju vazduha, vode, zemlje, kamena, vatre u svojim komadima. Preplavljene energijom i dinamikom, Andrićeve ekspresionističke slike bujaju i bujaju bogatom teksturom i koloritom. Pogledajte koji su to umetnički događaji koje ne smete propustiti ove jeseni. 

Tanja Babić

Moje slike imaju mnogo slojeva i mislim da svaka dodaje energiju i poziva gledaoca da doživi različite emocije kada je gleda. »
Tanja Babić je umetnica sa sedištem u Srbiji čiji su radovi izlagani u zemlji, kao i u Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Svakom svom apstraktnom delu pristupa sa „bistrim umom i oštrim razmišljanjem“, udaljavajući se od spoljašnjeg sveta dok stvara. Emocijom su prožete i Babićeve ekspresivne i smele kompozicije. Najčešće slika uljem na platnu, dok se u svetu sve više koristi 3D print u arhitekturi i umetnosti.

Braniša Berić

„Ljubav prema umetnosti – umetnost prema ljubavi“
Braniša Berić je umetnik iz Srbije čije su slike izlagane u Italiji. Svoje radove opisuje kao zasnovane na samoistraživanju, pri čemu nastoji da se vrati u „nebrižno stanje uma“, poput dečjeg igranja. Oscilirajući između apstraktnih pejzaža i realističnih kompozicija, Berić najčešće koristi mešavinu medija, akrila, ulja i gipsa na platnu. Za njegove slike je neophodno da se prilagodi rasveta u enterijeru – saveti i uputstva. 

Dragan Cvetković Cvele

Svako ljudsko biće je kao svi ljudi, kao neki i kao niko. »
Dragan Cvetković Cvele je nagrađivani srpski slikar čija su dela izlagana u zemlji, kao i u Grčkoj, Italiji, Severnoj Makedoniji i Sjedinjenim Državama. Njegovi radovi su prvenstveno usredsređeni na ljude. Cvele smatra da je da volimo sebe kao jedinstvena bića svačiji zadatak. Gestualno i ekspresivno slikarstvo je njegova velika ljubav. Osim teme njegovih kompozicija, važna mu je i tekstura slike. Stvara koristeći ulja i akril na platnu, papiru i kartonu.

Aleksandra Đokić

« Samo uporni, disciplinovani i strastveni umetnici hodaju u moru savremene umetničke scene. »
Aleksandra Đokić je slikarka i fotografkinja iz Srbije čiji su radovi izlagani na nacionalnom nivou. Ona opisuje svoj umetnički pristup kao „umereni modernizam sa povratkom integralnom slikarstvu“. Đokićeva osebujna figurativna dela, urbani prizori, pejzaži, cvetovi i morski pejzaži prevedeni su kroz različite stilove i najčešće su kreirani akrilima i tušem na papiru ili platnu.

Simonida Đorđević

„Slikarstvo je najveća moguća sloboda. »
Simonida Đorđević je strastvena srpska slikarka koja je svoje radove izlagala u Nemačkoj, Litvaniji, Srbiji i Crnoj Gori. Zainteresovana za ideje identiteta i traganje za smislom života, ona komponuje dela prvenstveno usredsređena na motiv prirode, posebno na istraživanje potrage za rajem. Umesto da realistično prikazuje prirodu, ona je predstavlja kao ideju, misao; meditacija. Đorđevićeva umetnička estetika je ekspresivna, bujna i ritmična.

Šta još možete videti u muzeju?

Zbirka Muzeja počela je da se formira oko osnivanja Moderne galerije i do otvaranja Muzeja brojala je 3.500 umetničkih dela. Danas fond čini 7.600 dela i predstavlja najrelevantniju zbirku umetnosti iz jugoslovenskog umetničkog prostora, koja je postojala od 1900. do 1991. godine. Danas se politika Muzeja savremene umetnosti zasniva na posmatranju savremene umetnosti u Srbiji, regionu Balkana i, koliko je to moguće, u Evropi i svetu.

Novi umetnici slikaju svoje teme i tehnike

Snežana Đorđević

„Svaka moja slika je nota, reč i misao koja vam daje novu melodiju boja! »
Snežana Đorđević je iskusna umetnica iz Srbije čije su slike izlagane na samostalnim izložbama u zemlji i na Kipru. Ona navodi ljubav kao centralnu temu i ključ njene umetničke prakse. Pored toga, Đorđević svako svoje platno opisuje kao lični dnevnik. Njene živopisne apstrakcije najčešće se stvaraju uljima i akvarelima na papiru ili platnu.

Suzana Dželatović

„Kao umetnik, posvećen sam svakodnevnom napretku i verujem u njega. Čak i ako sam ponosan na ovo što sam sada, znam da je moj umetnički razvoj u ranoj fazi. »
Suzana Dželatović je srpska slikarka čiji su radovi izlagani na nekoliko samostalnih manifestacija na nacionalnom nivou. Njeni komadi kombinuju elemente realizma sa nadrealističkim i apstraktnim formama. Kroz svoju umetnost, kao iu svom životu, želi da spoji materiju i energiju, telo i dušu, kao i figurativno i apstraktno. Dželatović stvara tradicionalnim tehnikama uljima na platnu, akvarelima na papiru.

Ivan Grozdanovski

„Smatram sebe kao slikara svetlosti, koji uvek pokušava da se uklopi u svoj život i prirodu koja ga okružuje. »
Ivan Grozdanovski je iskusni srpski slikar čija su dela izlagana u inostranstvu i nalaze se u privatnim kolekcijama širom sveta. Radeći niz tehnika, od akvarela do uljanih boja, Grozdanovski stvara pejzaže impresionističkog stila, ulične scene i akt portrete sa velikom pažnjom na svetlost i bogate palete boja.

Mladen Ilić

„Verujte u razliku i videćete lepotu. »
Mladen Ilić je umetnik iz Srbije čije su slike izlagane na nacionalnom nivou. Za njega je umetnost uvek bila izraz onoga što je unutra, kao i način na koji prepoznaje sebe i svet oko sebe. Ilićev umetnički proces je spontan i intuitivan. Njegove osebujne kompozicije najčešće su rađene uljima i uljanim pastelima na platnu.

Boro Ivetić

„Moj stil slikanja se uglavnom sastoji od stavljanja elemenata starih kultura u savremeni kontekst. »
Boro Ivetić je iskusni slikar iz Srbije čija su dela izlagana na nacionalnim izložbama. Inspirisan temama porodice i prirode, Ivetić stvara i figurativne i nadrealističke radove u ulju na platnu i akvarelu na papiru. Njegov rad karakterišu nežni potezi četkice i meke palete boja koje oživljavaju sanjive slike.

Posetite Muzej savremene umetnosti

Muzej dopunjuje svoje kolekcije kupovinom od umetnika (bilo sa trenutnih izložbi ili iz studija), kao i putem poklona i legata. Zbirka Muzeja podeljena je na nekoliko podkolekcija:

• Zbirka slika od 1900. do 1945. godine
• Zbirka slika posle 1945. godine
• Zbirka skulptura
• Zbirka grafika i crteža
• Kolekcija novih umetničkih medija (fotografija, film, video)

U muzeju savremene umetnosti možete se upoznati sa novim autorima

Sanja Jančić

„Život postaje umetnost kada ga pogledate očima stvaraoca. »
Sanja Jančić je umetnica iz Srbije čije su slike izlagane na nacionalnom nivou, kao i u Crnoj Gori, Sloveniji i Bosni i Hercegovini. Njeni figurativni i ekspresivni radovi prenose lepotu, unutrašnji svet i okruženje njenih subjekata. Poklanjajući se živim bojama, Jančić često koristi tople tonove i svetle kontraste koji se pretoče preko akrila na platno ili papir.

Divna Jelenković

Divna Jelenković je nagrađivana srpska umetnica čiji radovi su izlagani u zemlji. Baveći se umetnošću od malih nogu, razvila je svoj trenutni stil u apstraktnim kompozicijama istražujući sadašnje sisteme prostora i stvarnosti kroz jedinstvene forme u ulju na platnu. Njen rad karakterišu tamne palete boja i dinamika između organskih i geometrijskih oblika koji oživljavaju nove teksture.

Ana Marković

„Većina moje inspiracije, ili onoga što me pokreće, dolazi iz samog rada. »
Ana Marković je nagrađivana slikarka iz Srbije, koja je izlagala u zemlji i Austriji. Ona smatra da je ulje najbolji medij za njene urbane pejzaže jer ima „odličan protok i transparentnost“ što joj pomaže da prikaže užurbani život grada, radeći u slojevima. Kada crta, Marković preferira mastilo jer zahteva strpljenje i fokus, omogućavajući veći naglasak na detaljima. Ovo su samo neka nova imena srpske savremene umetnosti.