2021

Ovaj istorijski i kulturni dragulj Beograda u novom ruhu dočekuje novu sezonu i turiste. Budući da predstavlja veoma značajan centar za šetnju i obilazak, morate videti šta sve u njemu može da se obiđe. Jedna od velikih prednosti ovog dela grada je park, u kojem možete da odmarate ali i šetate sa detetom. Predviđeno je da bude i mesto za dečje predstave, ali i mesto gde ćete moći da odmarate sa svojom porodicom. Za ostale zanimljivosti iz oblasti istorije Beograda pogledajte sajt omladina.

I Kalemegdan je istorijski i kulturni dragulj Beograda u novom ruhu

Šta je Topličin venac?

Možda Vas ovo ime zbunjuje, posebno zbog imenice „venac“ u njegovom nazivu. Ipak, ono ima svoju simboličnu funkciju i značenje i predstavlja veoma važan deo naše istorije. Ovo mesto takođe je veoma staro i datira još iz 19. veka, pa predstavlja i pravi spomenik kulture i istorije.

• Život u ovom delu grada veoma je dinamičan i brz pa je bilo potrebno da se pronađe mesto na kojem će ljudi odmarati – a ovaj park je veoma pogodan za to;
• Odmor je za modernog čoveka svakako najvažniji, pa je ovaj istorijski i kulturni dragulj Beograda u novom ruhu upravo iz tog razloga;
• Kako bi obezbedili bolju komunikaciju i odmor, ovaj deo grada zatvoren je da saobraćaj, tako da je sada postao pešačka zona;
• Istorija ovog dela grada veoma je burna ali i sam naziv mesta je specifičan jer je nastao po jednoj istorijskoj ličnosti;
• Kada već govorimo o istoriji, ime ovaj venac nosi po velikom junaku Kosovskog boja – ako Vas zanima istorija, pogledajte i koji su zanimljvi muzeji Beograda.

Mnogo „venaca“ u Beogradu

Da li zbog takvog urbanističkog plana, ili jednostavno zbog neke tadašnje mode, tek, u Beogradu ima više trgova i parkova koji u svom nazivu imaju reč „venac“. Ova reč ne označava doslovce kružni oblik parka i inače ima vrlo malo takvih venaca. Obično su to trgovi koji povezuju više ulica, ali čak ni to nije razlog da se trg nazove ovim imenom. Moguće je da su ovi nazivi dati više simbolično – oni označavaju imena osoba koje su po nečemu krunisane u našem narodu, kao što je junaštvo ili istorijski značaj. I danas se mnogo gradi u Beogradu – pogledajte šta Beograđani misle o tome.

Topličin venac je bila saobraćajnica

Poslednjih godina Beograd zatvara glavne ulice u centru grada i od njih pravi zelene zone i pešačke oaze. Upravo to se dogodilo i sa ovim delom grada. Topličin venac nekada je bio veoma živa saobraćajnica koja je povezivala više ulica. Najveća ulica bila je Brankova, u koju ste mogli ući iz ovog dela grada. Nakon rekonstrukcije, međutim, ovde možete doći samo pešice. Pogledajte i koje su najlepše građevine u Beogradu.

Ime po velikom junaku

Ovaj venac zapravo nosi ime jednog velikog junaka iz srpske istorije. Radi se o Milanu Toplici, velikom junaku iz Kosovskog boja. Kako se istorija i predanje prepliću, teško je reći šta je od toga istina. Recimo, ipak, da je on čuveni junak na Predićevoj slici koga poji vinom Kosovska devojka. U isto vreme, on je i njen verenik o kome govori narodna pesma. Kao pobratim Obilića i Kosančić Ivana, Toplica Milan uvek je na listi velikih junaka Kosovskog boja.

Nadovezuje se na još dva venca u centru grada

Jedan od prvih gradskih arhitekata, Emilijan Josimović je 1867. godine odredio tri venca u centru grada. Pored Topličinog, tu se nalazio i Obilićev i Kosančićev venac. Sva tri tesno su povezana i povezuju Knez-Mihajlovu ulicu i Terazije sa Kalemegdanom.

Istorijski i kulturni dragulj Beograda u novom ruhu

Budući da je ovaj deo grada poznat još iz 19. veka, očekivano je da se povremeno i menja. Zbog toga nemojte očekivati da izgleda isto kao i pre jednog veka. Sa druge strane, ne očekujte ni da bude sličan onome što ste videli pre deceniju ili dve, jer je nedavno rekonstruisan.

Tri venca u centru grada pružaju se sve do Kalemegdana

Zatvoren za saobraćaj

Mada je u prethodnim decenijama ovo bio deo grada koji je povezivao centar sa ostalim ulicama u Beogradu, od rekonstrukcije više nije otvoren za automobile. Na taj način postao je prava oaza u strogom centru grada. Mesto na kojem možete izvesti dete da se igra, vozi bicikl i prošetati. Sa druge strane, budući da je sve blizu, onda i nećete šetati mnogo, pa Vam automobil i nije potreban.

Rekonstrukcija

Godine 2018. gradska vlast odlučila je da ovaj deo grada zatvori za saobraćaj i rekonstruiše. Od tada je Topličin venac onaj deo grada u koji dolazite kako biste prošetali ili sedeli u parku. Rekonstrukcija je omogućila i bolje uređenje parka, ali i upotrebu potpuno nove infrastrukture.

Plato za dečje predstave

Ne samo da je ovaj deo grada poznat po prelepom parku, već je moguće u njemu pratiti i predstave i razne sadržaje. Uglavnom su oni predviđeni za decu, pa se ovde održavaju i dečje predstave. Zahvaljujući platou, predstave je moguće pratiti preko cele godine. Ovde možete učestvovati i na festivalima, ali i uživati u zvucima na koncertima.

Značaj ovog dela grada je veliki

Ne samo zbog toga što je u centru grada, već i zbog izgleda, Topličin venac veoma je značajan deo grada. Zbog toga će se u njega još ulagati i menjati po potrebi stanovništva.

Oaza u centru grada

Svaki grad ima jedno ovakvo mesto, poznato po parkovima i prelepim mestima za šetnju. Veoma je važno da imate dovoljno mesta na kojima možete da uživate u prirodi, makar deliću nje. Niste uvek u mogućnosti da obiđete šume i parkove, pa je ovakav trg veoma potreban centru grada.

Park Vojvode Vuka

Kada govorimo o zelenilu i trgu, ne možemo da zaobiđemo veoma poznat park Vojvode Vuka. Ne samo da nosi ime poznatog junaka, već je poznat i po izgledu i sadržajima. Pre rekonstrukcije ovaj park je bio pomalo zapušten. Čak i takav bio je popularan među stanarima obližnjih zgrada, ali ipak nedovoljno iskorišćen kao mesto za odmor. Nakon rekonstrukcije on je veoma poznat i prijatno uređen, ali još uvek nedostaje zelenila. Kako obećavaju, može se očekivati ozelenjavanje u narednim godinama.

Ima mnogo lepih istorijski važnih mesta u Beogradu

Zelena oaza grada

Svaki grad ima jedno ovakvo mesto, odnosno, svaki kvart mora imati ovakva mesta. Topličin venac jeste istorijski i kulturni dragulj u novom ruhu, ali njegova namena nije na tome završena. Možemo očekivati da će se ovaj deo grada sve više ulepšavati u godinama koje dolaze. Ne samo da je to njegov zadatak, već i potpuno očekivani razvoj ovog trga.

Mnogi se pitaju šta su grafiti – umetnost na zidovima ili običan vandalizam. Teško je dati odgovor na to pitanje, s obzirom da mogu biti i jedno i drugo. Počeci grafita bili su delimično ilegalni i oni jesu obeležavali teritoriju bandi. Sa druge strane, danas predstavljaju mnogo više, pa ih možemo videti na zidovima velikih građevina kao naručena umetnička dela. Zbog svih ovih razloga teško je reći kojoj umetnosti pripadaju, ali ih možemo smatrati umetničkim delima. Za više tekstova o umetnosti i arhitekturi čitajte naš sajt omladina.

Grafiti – umetnost na zidovima ali prvobitno i obeležje kvarta jedne bande

Istorija kaže da grafiti – umetnost na zidovima nisu novijeg datuma

Ako pogledamo poreklo grafita i vreme kada se javljaju, možemo reći da su nastali veoma davno. Šta više, oni su veoma popularni i širom sveta bili tokom istorije. Prvi grafiti javljaju se još u starom Rimu. Zbog svega toga moramo ih smatrati veoma starom umetnošću.

• Ako se pitamo da li su grafiti umetnost na zidovima pre svega moramo pitati da li su legalni ili ne – a obično nisu;
• Zidovi velikih gradova krase grafiti, a javljaju se i na mestima na kojima ne bismo ni pomislili da je moguće;
• Za pravljenje grafita mora se koristiti posebna boja i tehnika što njihove tvorce čini umetnicima – to je jedan od razloga zbog kojih će se klasično slikarstvo odupreti modernim tehnologijama;
• U početku su bili obeležje uličnih bandi što je dovelo do toga da budu pomalo omraženi – ali danas su prerasli tu prvobitnu ulogu;
• Nekada prikazuju likove iz poznatih stripova, romana pa i filmova – zbog toga ih možemo smatrati umetničkim delima.

Grafiti postoje odavno

Za nas danas, grafiti su obično crteži koji postoje u pojedinim kvartovima od skora. Međutim, grafiti su veoma stara pojava i možemo reći da postoje od starih vremena. Grafiti postoje još od starih Rimljana, a pronađeni su i u pećinama koje su koristile Maje. Od 16. veka crtaju ih u Španiji, dok u Engleskoj datiraju od srednjeg veka. Razni su razlozi zašto i kada su crtani, kao što ne možemo reći da li po svojoj nameni imaju sličnosti sa sadašnjim grafitima. Ako Vas zanimaju stare zgrade, pogledajte najlepše građevine u Beogradu.

Danas imaju drugačije poruke

Grafiti postoje u svetu tokom celog 20. veka. Smatra se da su prvobitno otkriveni 60-ih godina 20. veka kada su ih crtali u predgrađima i getoima kao obeležje teritorije bandi. U početku su bili obični znakovi bande, dok su kasnije postali kreativniji i lepši. Za arhitekturu Beograda danas pogledajte šta se sve gradi u Beogradu i šta Beograđani misle o tome.

Zna se izumitelj modernih grafita

Mada postoje odavno, moderni grafiti su veoma drugačiji od onih koje pamti istorija. Smatra se da je izumitelj današnjih grafita mladić od 12 godina Darryl McRay zvani „Cornbread“. On je uveo ovu reč u upotrebu tako što je pisao po zidovima u raznim kontekstima. Jednom je upotrebio kada je želeo da skrene pažnju na sebe, drugi put da obavesti obožavatelje da je još uvek živ. Šta god da je razlog, ova reč je navikla publiku da traže slične pojave na zidovima.

Postoje u celom svetu

Kao što smo rekli, grafiti postoje od davnina i to u raznim državama. Ipak, tokom 20. veka najviše su bili rasprostranjeni u Americi, pa se nepravedno smatra da pripadaju ovoj zemlji. Ipak, oni postoje širom sveta, crtaju ih mladi i u gradovima, na spomenicima pa i ustanovama. Nekada prenose poruku sistemu, nekada nezadovoljstvo. Mogu biti i duhoviti ali i veoma agresivni.

Specifičnost grafita

Jedan od razloga zbog kojih se pitamo da li su grafiti umetnost ili ne je njihova rasprostranjenost. Oni jesu prava mala umetnička dela, ali da li ih možemo smatrati umetnošću ako skrnave spomenike kulture? Zbog toga moramo ispitati po čemu su specifični i privlače pažnju.

Za grafite se koristi poseban materijal i tehnika

Isprva obeležavanje teritorije

Prvi tvorci grafita nisu imali nameru da naprave umetničko delo. Naprotiv, oni su želeli da obeleže teritoriju u kojoj je vladala njihova banda. Oni koji bi ušli u deo grada ili predgrađa u kojima je vladala jedna banda, odmah bi znali gde se nalaze. Danas, međutim, grafiti nemaju veze sa kriminalom, bandama niti teritorijom, već prenose snažne društvene poruke. U tome treba tražiti njihov umetnički kvalitet.

Posebna vrsta tehnike

Znamo da su grafiti specifični po tome što se koristi posebna vrsta tehnike i alata. Možda nam se ne dopada sprej u laku koji se obično koristi u ovim slučajevima, ali on je najbolji način da se crta po zidu. Današnji tvorci grafita, međutim, koriste i boju u konzervi i četku, posebno na mestima gde je tako lakše dostupno. Crtanje sprejom nije nimalo lako pa je potrebna posebna tehnika da bi slova bila vidljiva a boja se ne sliva.

Ispituju društvo i sistem

Grafiti danas imaju višestruku poruku koja nije baš uvek umetnička. Oni ispituju i sistem, vreme ali i društvo u celini. Mogu poslati veoma važnu poruku publici, a opet izazivati svojim porukama. Nekada postavljaju pitanja, nekada daju mišljenje javnog mnjenja. Teško je odvojiti ih od umetnosti u toj vrsti provokacije koju mogu izazvati.

Možemo ih prihvatiti kao umetnička dela?

Ako znamo da predstavljaju umetnost u nekim svojim detaljima, onda ih ne možemo smatrati vandalizmom. Problem je njihova istorija i mesta na kojima se nekada pojavljuju.

Da li je to vandalizam ili umetnost

Pitanje da li su grafiti vandalizam ili umetnost je veoma često postavljano u vezi sa grafitima i izgleda da je teško naći odgovor. Znamo da je svako crtanje po zidovima vrsta vandalizma. Ukoliko se radi o svežem belom zidu na nekoj ustanovi, onda je crtanje po njemu rušenje njegove lepote. Međutim, pitanje je da li je poruka koju bi eventualno poslali na taj način zaista bezvredna. U poslednje vreme sve se više govori o tome da su grafiti važan deo kulture.

Postaje prava umetnost na drugi način

Budući da smo navikli da prava umetnost bude na platnu, grafiti kao da ispunjavaju i tu ulogu. Drugim rečima, danas možete videti grafite koji su se premestili u galerije. Umetnici ih crtaju na slikarskim platnima, a možemo videti i tetovaže nalik grafitima. Sve ukazuje na to da su ušli u kulturu i kao takvi izazivaju ali prenose poruku.

Danas ne možemo reći da su grafiti vandalizam, već više sredstvo izražavanja i umetnost

Za neke je visoka umetnost

Uzevši sve u obzir, moramo priznati da su grafiti – umetnost na zidovima. Hteli to da priznamo ili ne, oni imaju sve odlike prave umetnosti. Možemo ih gledati u galerijama, prenose određenu poruku i izazivaju reakciju publike. Sa druge strane, potreban je veliki talenat da bi bili nacrtani, pa njihove tvorce možemo nazvati umetnicima.

Za mnoge su muzeji Beograda pravo blago našeg naroda i nacije i kao takve ih moramo čuvati. Posebno je važno znati da su svi oni veoma važni za razvoj naše kulture ali i turizma. Ako volite da obilazite muzeje, biće Vam drago da znate da na teritoriji Beograda postoji više desetina veoma značajnih muzeja za obilazak. A za više informacija o Beogradu i arhitekturi pogledajte sajt omladina.

Muzeji Beograda nalaze se i na neobičnim lokacijama poput Kalemegdana

Muzeji Beograda prikazuju najviše našu istoriju

Kao i većina muzeja u svetu, i naši muzeji najpre su osnovani kako bi prikazali istoriju ovog naroda. U tome se razlikuje tema kojim se bave, pa dok jedni su više okrenuti nacionalnoj istoriji, drugi prikazuju samo jedan njen deo.

• Istorija je najvažniji deo naše kulture, zbog čega je važno da najpre posetite muzeje sa ovom tematikom – a oni ujedno i predstavljaju najlepše građevine u Beogradu;
• Muzeji Beograda obuhvataju i značajan broj muzeja tehnike i nauke, zbog čega predstavljaju pravo blago;
• Sigurno je da Vas interesuje i tradicija, a za narod kao što smo mi ona je veoma bogata što i pokazuju pojedini muzeji;
• Postoji mnogo specijalizovanih muzeja koji otkrivaju velike tajne o posebnim periodima istorije kod nas;
• Kao što i svuda u svetu postoje muzeji modernih umetnosti, tako je i kod nas, što pokazuje da ni u čemu ne zaostajemo za svetom.

Narodni muzej

Kao jedan od najvećih i najvažnijih muzeja u Srbiji, Narodni muzej zaslužuje prvo mesto u predstavljanju. Nalazi se u samom centru Beograda, na Trgu Republike i predstavlja mesto u kojem je izloženo čitavo nacionalno blago ove zemlje. Stalna postavka podrazumeva kulturnu istoriju Srbije od paleolita do danas, sa velikim brojem eksponata i vrednih elemenata. Kroz Narodni muzej možete mnogo saznati o našoj kulturi i umetnosti. Dobro mesto da se zapitate da li će klasično slikarstvo odupreti modernim tehnologijama. 

Istorijski muzej Srbije (i Jugoslavije)

Možda i nije baš prvi na listi turistima, ali svakako bi trebalo da bude negde na vrhu liste muzeja koje treba posetiti. Ovaj muzej je pravi muzej istorije jednog naroda, sa svim eksponatima koji pokazuju razvoj jednog naroda. Pored raznih eksponata iz istorije, počev od dinastija kraljeva pa preko značajnih istorijskih epoha, u njemu možete kupiti i suvenire i izdanja.

Vukov i Dositejev muzej

Nalazi se u uvučenom delu Gospodar Jevremove ulice, ali se prostire na većem prostoru u dužini Višnjičke ulice, pa ga nije teško naći. Radi se o muzeju koji predstavlja rad ove dvojice autora, pogotovo rad na razvoju narodnog jezika i književnosti. Kada govorimo o njihovom značaju ne možemo da zanemarimo činjenicu da su obojica značajne istorijske ličnosti. U muzeju možete videti i njihove lične predmete i upoznati ih kroz privatan život.

Tehnika zauzima važno mesto

Možda niste baš ljubitelj istorije, ali to nije razlog da ne obilazite muzeje. Postoji veliki broj muzeja koji prikazuju tehniku i razvoj nauke. Ipak, to nisu samo mesta koja sadrže velike događaje iz prošlosti, oni i danas prikazuju šta sve kao narod imamo.

Muzej Nikole Tesle

Kao jedan od najvećih naučnika i istorijskih ličnosti našeg naroda, Nikola Tesla ima svoj muzej u centru Beograda, zajedno sa izumima koje je doneo čovečanstvu. Pored raznih eksperimenata i uređaja koje je napravio Nikola Tesla, ovde možete videti i deo njegovog života. Najbolji deo je da možete dovesti dete i isprobati neki od eksperimenata koji svakako pokazuju kako se razvijao um i njegov rad tokom godina.

Vojni muzej

Svaka država bi trebalo da ima muzej koji pokazuje i istoriju ratovanja ali i vojne opreme jednog naroda. Kod nas je to Vojni muzej. Nalazi se na Kalemegdanu, deo postavke je napolju, između zidina, ali je najveći deo raspoređen unutra, na nekoliko spratova. U ovom muzeju možete videti brojne eksponate koji svedoče o ratovanju i vojsci našeg naroda, počev od plemenskih zajednica do danas. Svakako veoma značajno mesto za nas.

Muzej vazduhoplovstva

Ako volite da vodite decu u muzeje, onda je ovaj muzej nešto što će Vam se sigurno dopasti. Nalazi se na surčinskom aerodromu, kao deo njega. Ovde možete videti brojne modele aviona, od kako postoji naša flota, ali i perioda pre nje. Dobra stvar je da možete i ući u neki od tih aviona i simulirati kako izvodite vazdušni napad na neprijateljski grad. Za decu je ovo mesto veoma uzbudljivo, ali i stariji mogu naći zabavu za sebe.

Specijalizovani muzeji su posebno blago

Ako ste od onih koji istražuju specifičnosti i neobične stvari u istoriji jednog naroda, onda su ovi muzeji veoma zanimljivi za Vas. Neki od njih govore o religiji, drugi o umetnosti. Zajedno su veoma važni za naš narod.

Muzej savremene umetnosti

Iako godinama nije radio, nakon što je ponovo otvoren 2019. godine postao je ponovo centar Beograda i Srbije po svom značaju i eksponatima. U njemu se nalaze brojni primeri razvoja umetnosti tokom 20. veka kod nas i svakako raznorazni umetnički modeli koje ne smemo baciti u zaborav. U žižu interesovanja dospeo je kada ga je ponovo otvorila najveća umetnica današnjice Marina Abramović – svetska umetnost sa naših prostora.

Muzeji nisu samo stari i ne prikazuju istoriju, već mogu pokazivati i modernu umetnost

Muzej SPC

Jedna velika institucija kao što je Srpska Pravoslavna Crkva napravila je muzej u kojem su sadržani svi veliki značajni dokazi razvoja ove vere kod nas. Čak i ako mislite da Vas ova tematika ne interesuje previše, možete doći ovde i videti kako se razvijao sprski narod, pogotovo u teškim vremenima. Budući da je crkva rasla zajedno sa narodom, mnogo toga može se zaključiti i iz njene crkve.

Srpska pravoslavna crkva ima svoj muzej koji pokazuje kroz kakva iskušenja je crkva prošla tokom vekova

Pedagoški muzej

Možda Vam se čini da ovo i nije tema koja Vas zanima, ali ovaj muzej je više od pedagogije. Iako se nalazi u sklopu Pedagoškog fakulteta, on ne prikazuje samo eksponate vezane za ovu oblast. U njemu se nalaze predivni radovi posvećeni deci, poput lutaka i kreativnih igračaka. Dobra je prilika da vidite i kako se nastavni rad i pedagogija razvijala kod nas a i da nešto i naučite.

Muzej Pozorišne umetnosti

Čak i ako niste baš ljubitelj pozorišta ili ne znate mnogo o njegovoj istoriji, Muzej pozorišnih umetnosti Vam može biti veoma zanimljiv. Nalazi se u Gospodar Jevremovoj ulici, blizu muzeja Dositeja i Vuka. Sva građa u ovom muzeju predstavlja razvoj pozorišta od njegovog osnivanja u 13. veku do danas. I sami ćete biti iznenađeni šta sve je ostalo sačuvano o pozorištu, počev od prepiski, fotografija ali i audio i tonskih snimaka. Dobra je prilika da vidite i kako pozorište izgleda danas, kao što uostalom i svi muzeji Beograda kriju najlepše priče.

Možda se i Vama čini da se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama, odnosno, da će doći do nekih promena. Ipak, čak i ako niste ljubitelj klasičnog slikarstva, znate da je to veoma važan deo umetnosti i takav je bio kroz istoriju. Prosto je nemoguće zamisliti da jednoga dana neće postojati. Zato je mnogima od nas ovo pitanje potpuno nejasno i ne možemo prihvatiti činjenicu da se tako nešto može i dogoditi. Sa druge strane, kako smo i ranije pisali na sajtu omladina, tehnologija uzima veliki udeo u stvarnosti, pa je moramo uzeti u obzir.

Pitanje je da li će se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama

Može li se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama?

Pitanje je i kako se tako nešto može uopšte dogoditi. Ako znamo da je slikarstvo staro skoro koliko i civilizacija, onda je jasno da se ono ne može tek tako zameniti. Zato je ovo pitanje bolje postaviti za neku godinu, kada vidimo kako se zaista menja klasična umetnost.

• Nova tehnologija podrazumeva upotrebu i aparata, ali i aplikacija koje menjaju izgled slike i fotografije – a to znači da je moramo savladati i naučiti;
• Materijali koje upotrebljavamo prilikom stvaranja slike imaju svoju vrednost i značenje – a to je teško zameniti;
• Ako se plašite da li će se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama onda da pitamo publiku – ona će na kraju dati svoj sud;
• Pristup umetnosti sve više postaje pitanje koje se ne sme ignorisati – još je Majakovski želeo da sruši muzeje, a danas su oni postali nedostupni široj publici pa je tehnologija tu pravi spas;
• Šta god da u umetnosti preovlada, teme kojima se bavi će uvek biti za nijansu važnije – ne zaboravite da i one moraju imati svoje mesto – uostalom, pitajmo Marinu Abramović – svetsku umetnost sa naših prostora.

Platno i boje se usavršavaju

Bez obzira što klasično slikarstvo smatramo starom vrstom umetnosti i ono se sa godinama menja. Pre svega tu je velika promena u stilovima, ali i materijalima i bojama koje se koriste. Boje se više ne prave od prirodnih sirovina, niti se uzimaju iste sirovine za izradu platna. To sve je pokazalo veliku promenu u izgledu slika i potpuno drugačijem načinu slikanja, pa je teško govoriti o klasičnom slikarstvu. Pogledajte i kako izgledaju klasične najbolje građevine u Beogradu.

Uči se na isti način

U suštini, ne možete se baviti slikarstvom ni na jedan način ako niste savladali osnovne tehnike i pravce slikanja. Čak i kada se menjaju stilovi, pravci i tehnologija izrade boja, vi morate slikati na isti način kao i pre 200 godina. To znači da praktično osnove slikarstva neće izumreti, mada će se menjati. Šta će kasnije umetnik raditi sa tim što zna, pitanje je za svakoga od njih ponaosob.

Boja i tekstura je takođe umetnost

Navikli smo da na slikama vidimo ono što predstavljaju i to i tražimo na njima. Međutim, umetnička slika prenosi poruku na više načina. I tekstura, vrsta boja i platna takođe imaju poruku i prenose je na svoj način. Teško je reći da li će ova vrsta slikarstva izumreti ili se samo prilagoditi novim tehnologijama. Šta više, čak i da ne izumre, postojaće i slikari i publika koja će to voleti.

Skupa ali zahteva i ulaganje

Slikarstvo je veoma skupo kao umetnost. To su znali i oni koji su ulagali u umetnost i ranije u istoriji. Zato je moguće da ustupi mesto novim tehnologijama, ali samo u nekim slučajevima. Sa druge strane, ona zahteva i naporan rad i učenje, a to košta. Uvek će biti ljudi koji će to umeti da cene.

Možda je moderno samo za sad

Svedoci smo da tokom godina i decenija mnogo toga ulazi u modu i izlazi iz nje. Ljudi jednostavno vole nešto u jednom trenutku a onda zaborave. Moguće je da slikarstvo neće moći da se odupre novim tehnologijama. Ipak, slikarstvo je opstalo toliko vekova, teško da će se tako lako predati. Ako ništa drugo, sačekajmo da prođe vreme koje je najbolji sudija.

Pitanje je šta se sada smatra umetnošću

Nova tehnologija sigurno ima svoje prednosti

Ne možemo zanemariti činjenicu da i nova tehnologija ima svoju vrednost. Kako bismo je koristili takođe moramo imati neko znanje. Zbog toga je i umetnost moguće zameniti njome, jer zahteva određeni talenat i trud.

Fotošop zahteva znanje

Možda je nama danas upotreba tehnologije jednostavna jer je široko dostupna, ali je sigurno da i tehnologija zahteva znanje. Nije lako naučiti fotošop, makar ne na takav način da bude privlačno i moderno. Zato je mnogima teško i skoro nemoguće da se ovim poslom bave, a i videli smo mnogo puta greške kakve mogu da izgledaju. To znači da je i ovo umetnost i zahteva pripremu.

Teško je definisati umetnost

Možda je sada lako reći, ali pitanje je šta ćemo kroz deceniju ili dve uopšte nazivati umetnošću. Sve je više umetnika koji se ne bave klasičnom umetnošću i koji uvode nove vrste umetničkih dela. U tom slučaju, tehnologija može vrlo lako preuzeti mesto klasičnom slikarstvu, ali to onda i ne mora biti slikarstvo, već nešto sasvim drugo.

Mladi imaju pristup

Sigurno je da će tehnologija biti šire rasprostranjena iz jednog veoma jednostavnog razloga. Ona je dostupna svima i svi mogu naučiti da je koriste. To znači da će mnogi mladi naučiti da se služe njome i time pokažu talenat. Možda je to uvod u jedno sasvim novo vreme, kada će se i umetnici mnogo lakše eksponirati.

Kako će obe umetnosti izgledati u budućnosti?

Veliko je pitanje kakvo mesto će umetnost imati u našim životima. Danas možemo kupiti ceger sa motivima slika poznatih slikara. Ipak, ne zaboravimo da je umetnost važan deo naših života i sigurno je da neće izumreti. Možda će samo promeniti izgled.

Siggurno je da će se tehnika izrade slika promeniti

Prati se pravac

U umetnosti ništa nije slučajno a ni bez kontrole. Ako pogledamo u prošlost, umetnost se ponašala i razvijala po nekim pravilima. Postojali su pravci koji su bili obeleženi jednakim osobinama. Možda je i ovo jedan pravac u slikarstvu, a ne ukidanje slikarstva. Zato je potrebno vreme kako bismo bili sigurni u to.

Možda se obe vrste spoje u jedno

Konačno, zašto bi išta moralo da uništi ono što je bilo pre? Možda je ovo početak spajanja ove dve vrste, tehnologije i klasičnog slikarstva. Možda će se klasično slikarstvo odupreti novim tehnologijama tako što će postati deo nje. Danas možemo videti slikare koji kombinuju slike sa pokretnim slikama na tabletu. Vreme će reći kao će se u budućnosti razvijati i ovaj pravac.

Možemo videti da se sve više gradi u Beogradu, kako za stanovanje, tako i za rad. Sve je više novih naselja, zgrada i industrijskih zona. Sve to može biti dobar znak, ali za neke i ne tako lako prihvatljiva promena. Ako Vas zanima više o Beogradu ali i urbanizmu, pogledajte sajt omladina.

Najviše se gradi u Beogradu stambenih naselja kao što je Beograd na vodi

Šta se veliko gradi u Beogradu?

Postoji nekoliko novih naselja koja niču u Beogradu i koja će predstavljati novi centar grada. Ona su po uzoru na najveće urbane sredine, ali i dalje čuvaju duh grada.

• Svakodnevno u Beogradu i oko njega niču nova naselja – sve se više gradi u Beogradu i to na sve moguće načine;
• Po svemu sudeći, novi centar grada seli se bliže reci, jer se tu gradi sve više objekata široke namene;
• Prevoz u Beogradu uvek je bio pomalo problematičan, najviše zbog velikog broja novih stanovnika, ali će se i to promeniti novom izgradnjom;
• Potrebno je više mostova jer se sve teže i duže prelazi preko reka – jedna od investicija sigurno će biti i to;
• Nova urbanizacija grada podrazumeva i promene u samoj izgradnji i planovima za proširenje grada, što svakako utiče i na izgled grada – do tada pogledajte najlepše građevine u Beogradu.

Beograd na vodi

Možda jedan od najpoznatijih projekata za koji znamo u poslednjih 10-ak godina, Beograd na vodi značajno menja našu percepciju grada. Budući da pomera centar grada ka obali, ovaj projekat će sigurno promeniti i način na koji turisti vide Beograd. Mnogo toga je promenjeno kako bi ovaj deo grada bio to što jeste. Pre svega, izmestiće se autobuska stanica, dok je železnička već pretrpela tu sudbinu pre par godina. Isto tako, ovaj deo grada imaće potpuno drugačiju infrastrukturu i izgled, koji je vidljiv i sa obale i reke. Ako Vam se dopada Beograd, onda ćete sigurno pronaći i tragove pravca art deco i njegov uticaj na arhitekturu današnjice.

Promena centra grada

Navikli smo da centar grada bude negde oko Kalemegdana i Knez-Mihajlove ulice, ali to će svakako da se promeni u godinama koje dolaze. Jedna od stvari koje ćemo morati da prihvatimo je da će novi, urbani deo grada biti na sasvim drugom mestu, gde već postoje brojni lokali, centri i klubovi. Za mnoge, ovo je drastična promena, ali to takođe se može gledati i iz drugog ugla. S obzirom da se čitav centar prenosi na drugu stranu, jasno je da će istorijski deo grada ostati pošteđen izduvnih gasova i buke automobila.

Funkcionalna naselja

Ako uzmemo u obzir Novi Beograd i nekoliko naselja koja su namenski građena za potrebe stanovanja, Beograd se i ranije gradio tako da ispunjava uslove jednog urbanog naselja. To je veoma važno kada se govori o urbanizaciji grada. Ako je previše zgrada, onda je saobraćaj loš, ako ima premalo parkinga, onda je prevelika gužva. U budućnosti, međutim, u planu je izgradnja nekoliko pravih funkcionalnih naselja koja pokrivaju sve potrebe stanovnika. Tako će na jednom mestu biti i industrijska, ali i stambena zona, sa svim dodatnim sadržajima.

Planirano je da se gradi u Beogradu i nekoliko naselja

Kao što smo i navikli, grad mora da se proširuje jer svakodnevno dolaze novi stanovnici da u njemu žive. Ipak, to i nije tako lako, jer postaje tesno. Zato je u planu izgradnja nekoliko novih velikih stambenih naselja.

Zbog urbanizacije postaje tesno u Beogradu, pa se mora promeniti saobraćaj

Metro

Ima mnogo razloga zašto je metro neophodan jednoj metropoli, ali kada je u pitanju Beograd krajnje je vreme da se počne sa izgradnjom. Iako je postojalo mnogo planova i investicija koje su obećavale brzo rešavanje ovog problema, izgleda da je ta ideja još uvek preskupa za ovaj grad. Ako možemo verovati nadležnima i pogledamo kako izgledaju završni projekti metroa, uskoro bismo mogli da vidimo prvu liniju metroa i to baš na onim delovima grada koji su najgušće naseljeni.

Makiško polje

Za građane Beograda ovaj deo grada bio je poznato po vodovodu odakle se vodom snabdeva ceo grad. Međutim, izgleda da će u skorijoj budućnosti biti poznat i po još nečemu. Kako saznajemo, ovde će se izgraditi naselje na veličini od 680 hektara, koje će polaziti od Čukaričke petlje. Pored uobičajene gradnje, ovde je predviđen poslovno-stambeni prostor za oko 30 000 ljudi ali i privredna zona i magacini za poslovnu upotrebu.

IMT

Znamo da je ovaj deo grada bio poznat po fabrici traktora, ali ovoga puta on će prerasti u mnogo više. Nakon što se sruši stari objekat, planirano je da na ovom mestu bude izgrađen stambeni prostor za oko 20 000 ljudi, nešto nalik sadašnjem Bloku 45 ili 70 na Novom Beogradu. Cilj je da to bude pravi komercijalni prostor u kojem će mesto za život naći ljudi koji rade u drugim delovima grada. Takođe je predviđeno povezivanje ovog dela grada sa ostalim industrijskim zonama.

Blok 18

Kao neka vrsta protivteže Beogradu na vodi, ovaj blok bi trebalo da se izgradi na drugoj strani Save, na 48 hektara. Predviđeno je da bude stambeno-poslovni prostor, ali i zgodno šetalište sa parkovima i sadržajima za decu. Ipak, ovaj deo grada poznat je po vikendicama i privatnim kućama, zbog čega je predviđeno njihovo rušenje, a to odlaže urbanizaciju.

Kako građani prihvataju to što se sve više gradi u Beogradu?

Naravno da svaki stanovnik Beograda želi da grad izgleda lepše. Ipak, ovakva izgradnja donosi prevelike promene u svakodnevnom funkcionisanju, zbog čega je teško prihvatiti sve to odjednom.

Teško se prihvata nova podela grada

Kao i u svakom gradu, stanovnici vole da stvari ostanu onako kako su navikli. Teško je odjednom menjati navike i način života. Zato postoji izvestan otpor prema novoj urbanizaciji grada. Naročito je teško ako znamo da su ljudi navikli da centar bude na jednom mestu, a stanica na drugom. Ali, kao i u svim drugim situacijama, ljudi su ti koji će prihvatiti novine i menjati stvari na drugi način.

Beograd se grad i sa druge strane Save

Bolji prevoz i infrastruktura

Svaka promena u gradskoj sredini podrazumeva promenu gradskog saobraćaja, ali i čitav život u tom delu grada. Teško je reći šta će od ovoga biti konačno promenjeno, ali je sigurno da će život biti drugačiji. To svakako znači i bolji prevoz, ali i promenu nekih navika koje mogu biti i štetne.

Novi doseljenici

Svedoci smo da je sve više ljudi koji naseljavaju Beograd i trajno počinju u njemu da žive. Isto tako, primetno je da se sve više gradi u Beogradu i to na novim lokacijama. Zbog toga je jasno da će promene biti veoma velike i vidljive. Sa druge strane, život u Beogradu već sada izgleda drugačije. Promenom centra grada, urbanog plana a i novim idejama, grad će imati sasvim drugačiji izgled.

Najlepše građevine u Beogradu ujedno su i njegova najlepša obeležja. Nećete moći da kupite nijednu razglednicu a da na njoj ne bude neki od ovih zdanja kao simbol grada. Osim toga, Beograd je otvoren grad za novine, nove ideje, inovacije i uticaje, pa možemo očekivati i novine u tom smislu. I danas možete videti mešavinu betona, stakla i građevine iz 19. veka u jednoj ulici. Grad se tako razvija i gradi svoj uticaj. Za još tekstova o arhitekturi čitajte na sajtu omladina.

Ima mnogo razloga zašto je hram na listi na kojoj su najlepše građevine u Beogradu

Stare najlepše građevine u Beogradu

Jedna od lepota Beograda svakako su zgrade koje predstavljaju njegovu istoriju. To su zgrade koje možete videti iz 18. i 19. veka. Svojom arhitekturom svakako privlače pažnju turista i predstavljaju njegov zaštitni znak.

• Beograd su gradili različite arhitekte pod raznoraznim uticajima – teško je izdvojiti građevine koje su baš najlepše ako pogledamo i pravce i uticaje pod kojima su bili;
• Ovaj grad gradile su različite epohe i pravci u istoriji – u tom smislu najlepše građevine u Beogradu potiču od srednjeg veka pa do danas;
• Većina ovih zgrada i danas se koriste u svakodnevnom životu pa je pravo zadovoljstvo videti kako na njihove korisnike utiče činjenica da su svakodnevno u samom srcu istorije grada;
• Mnoge od ovih zgrada krasi impresivna lepota i privlačnost, što zbog arhitekture, što zbog njihove autentičnosti – a to nije jedina umetnost iz Beograda jer tu je i Marina Abramović – svetska umetnost sa naših prostora;
• Budući da je Beograd građen tokom godina osvajanja, ratovanja, ali i vladavina različitih vladara, skoro na svakom koraku možete videti uticaje te istorije i tih ljudi.

Kapetan-Mišino zdanje

Jedna od najlepših građevina iz 19. veka, Kapetan-Mišino zdanje i dan danas privlači veliku pažnju turista ali i svih posetilaca Beograda. Kapetan Miša poklonio je ovo zdanje Beogradu kako bi ga koristio u obrazovne svrhe i tu je i bila prva Velika škola. Nakon toga ona postaje sedište univerziteta kao i deo Filološkog fakulteta u Beogradu. Napravljena je po svim standardima i arhitekturi 19. veka, sa brojnim ukrasima i dodacima, pa je svakako lepo videti ovu zgradu u samom centru grada.

Hotel Moskva

Mada hoteli često i budu na listi znamenitih građevina, ovaj hotel je jedan od svedoka istorije grada Beograda. Njegov izgled asocira na arhitekturu Rusije i ruskih zgrada, sa brojnim ukrasima i lukovima iznad prostora. Njegovo samo mesto je svakako veoma privlačno, jer se nalazi u samom centru grada, na uglu dve najprometnije ulice centra grada. Na kraju, hotel je i jedan od najposećenijih i sigurno veoma privlačan turistima.

Skupština

Zgrada Skupštine Srbije preživela je veoma zanimljivu istoriju tokom svoje karijere. Pre svega je tu bila i Savezna skupština SFRJ a onda i Skupština SRJ sve dok je ova država postojala. Konačno, danas predstavlja velelepno zdanje, sa kupolama i lukovima u prepoznatljivoj belo-sivoj boji. Na ulazu je jedna od najpoznatijih skulptura Ivana Meštrovića kao i plato na kojima se održavaju koncerti i razni drugi događaji. Teško je ne primetiti je, a i inače je njeno mesto na raskrsnici velikih bulevara i ulica koje predstavljaju samo srce grada.

Hram Svetog Save

Iako je za Srbe jedna od najduže građenih građevina i hramova, hram Svetog Save nikada nije prestao da bude centar događanja pravoslavnog sveta i okupljanja Srba oko velikih verskih praznika. Izgradnja hrama privodi se kraju ove godine, pa je očekivano da bude završen do sledeće, ali se već sada u njemu odvijaju svi veliki verski objekti. Nalazi se pored Narodne biblioteke, kao i u užem centru grada. Njegova raskoš i lepota privlače pažnju brojnih turista.

Železnička stanica

Mada je funkcija stare železničke stanice ukinuta izgradnjom Beograda na vodi, ona nije srušena, već se očekuje da se u njoj napravi muzej. I sada, kada više nije u funkciji, ona je jedna od najlepših građevina te arhitekture i urbanizacije grada. Datira još iz 19. veka, ali je tokom godina ulepšavana i renovirana. Danas stoji na platou koji predstavlja centar ovog dela grada.

Nove najlepše građevine u Beogradu

Beograd se gradio vekovima, pa je uticaj različitih kultura prisutan na svakom koraku. Tako možete videti i novije građevine koje predstavljaju neko drugačije vreme, naročito ono nakon Drugog svetskog rata kada se gradilo da bi se pobedilo.

RTS

Nismo navikli da na spisku najlepših građevina bude i zgrada koja je imala komercijalnu i informativnu namenu, ali RTS zaslužuje da se nađe na ovoj listi. Mada je izgrađen u stilu betonskih zgrada socijalizma i takav podseća na vreme kada je nastao i koje je predstavljao. Sa druge strane, nakon bombardovanja 1999. deo zgrade je konzerviran, pa i danas možete videti ostatke tog zločina na jednom njenom delu.

Radio Beograd

Još jedna zgrada informativne stanice, ali ovoga puta nešto starija. Izgrađena je prvobitno za potpuno drugačiju namenu, u Art Deco stilu, zbog čega je i danas veoma zanimljiva poznavaocima ove arhitekture. Što se tiče njenog izgleda, posebnu pažnju privlači krov i gornji deo zgrade koji je kružnog oblika i veoma jednostavnih ivica. Pogledajte šta je Art Deco i njegov uticaj na dizajn današnjice.

Beograd krase građevine u stilu Art Deco-a

Pravni fakultet

Na prvi pogled teško je objasniti zašto je ova zgrada na listi najlepših građevina, ali za one koji se razumeju u arhitekturu, ova zgrada predstavlja veoma značajan trag Art Deco pravca. Izgleda jednostavno, sa ravnim ivicama i bez ukrasa, ali to i jeste njegova velika prednost. Budući da se nalazi na uglu dve velike ulice, četvrtasto pročelje daje potpuni kontrast u odnosu na okolinu. Svakako privlači pažnju.

Impresivne najlepše građevine u Beogradu

Ako bismo birali neke od građevina kojima bismo se dičili u Beogradu, to bi onda bile one koje su velike i impozantne. Građene su da obeleže vreme, ali i ljude koji su u njima radili. I danas predstavljaju jedan od simbola grada.

Avalski toranj

Ko još nije došao u Beograd iz pravca Niša a da nije video ovaj stub na ulazu? Ime je dobio po brdu na kojem se nalazi, ali se njegova lepota najpre ogleda u jednostavnosti i utisku koji ostavlja. Prvi Avalski toranj  napravljen je 60-ih godina, a renoviran tokom 2000-ih, jer je u bombardovanju porušen. Kada posetite toranj, svratite i do mauzoleja posvećenom Neznanom junaku koji se nalazi u blizini.

Avalski toranj je veoma značajna građevina na ovim prostorima

Geneksova kula

Iako je predviđeno da bude stambeno-poslovna zgrada, Geneksova kula jedan je od simbola Novog Beograda, izgradnje ovog dela grada i urbanizacije tokom 60-ih i 70-ih godina 20-og veka. Napravljena je u neobičnom obliku, jer se između dve kule nalazi kružni lift koji je trebalo da se okreće i tako turistima predstavlja grad. Iako nikada nije imao tu namenu, danas ova zgrada spada u najlepše građevine u Beogradu po svom izgledu i jedinstvenoj arhitekturi.

Uvek je dobro podsetiti se da postoji svetska umetnost s naših prostora i to ona koja nas predstavlja u svetu. Kada bismo nabrojali umetnike koji su nas predstavljali u svetu morali bismo da na listu stavimo i Marinu Abramović. Kao kontroverznu i genijalnu umetnicu performansa Marinu poznajemo svi na ovim prostorima. Ali to nije sve, jer je ova umetnica svetski poznata. Sve to znači da smo i te kako veliki u svetskoj umetnosti. Lepo je upoznati ovu ženu i sve što je u životu radila, kako bismo znali šta je to što je čini tako velikom. Za više tekstova o dizajnu i umetnosti pogledajte sajt omladina.

Pre nego što je postala svetska umetnost s naših prostora Marina je izvodila klasičnu umetnost

Svetska umetnost s naših prostora počela je u Beogradu

Biografija Marine Abramović na prvi pogled nije tako interesantna, barem ne u svom prvom delu. Ona je počela kao i mnogi drugi umetnici, na Akademiji umetnosti a onda i slikajući. Međutim, njen put krenuo je sasvim neobičnim tokom kada je otkrila performans kao umetničko delo. Nakon toga, njen svet postaje potpuno drugačiji.

• Marina Abramović je svetski poznata umetnica – član je akademija umetnosti u velikim državama sveta i praktično svi u svetu umetnosti znaju za nju – jedno vreme je živela u Amsterdamu – pogledajte vodič kroz neverovatnu avanturu Amsterdama;
• Ona je usavršila performans kao umetnički izraz – mada je počela kao i svi umetnici, tražeći se u slikarstvu i vajarstvu;
• Ako se pitate zašto je performans svetska umetnost s naših prostora onda se zapitajte zašto je on toliko provokativan i intrigantan;
• Ova umetnica predstavila je svoje telo kao umetničko delo na više načina – tokom svoje karijere nije prezala od toga ni da se povređuje i ugrozi zdravlje kako bi poslala poruku;
• Umetnost ima mnogo pravaca i tema, ali u osnovi je jedno pitanje – šta je smisao života i kako do njega doći.

Bila je profesor

Danas je Marina Abramović osnivač škole performansa u Njujorku, ali to nije njen prvi angažman u profesuri. Pre toga je bila profesor na akademiji u Novom Sadu gde je studentima predavala klasičnu umetnost. Nije poznato ko je od njenih polaznika krenuo njenim stopama, ali je dobro znati da je neko imao zadovoljstvo da posmatra njen rad izbliza. Ako Vas zanima dizajn pogledajte kako izgleda art deco i njegov uticaj na dizajn sadašnjice.

Formirala školu performansa

U Americi Marina je veoma poznata umetnica. Nakon velikog uspeha u izvođenju performansa, ona je uspela da napravi svoju školu u kojoj praktično predaje ovu tehniku. Zna se da su mnogi umetnici polaznici ove škole, kao i da u njoj uče da svoje telo dovedu do samih granica izdržljivosti. Možda će jednog dana neko od njih krenuti njenim stopama.

Dobitnica brojnih nagrada

Možemo reći da ne razumemo umetnost Marine Abramović. Možda nas njeni performansi iritiraju ili prave nezadovoljnim. Jedno joj moramo priznati, ona je velika umetnica i značajno ime u umetnosti. Dobitnica je svih prestižnih nagrada u svetskoj umetnosti, od Zlatnog lava u Veneciji. Danas je članica Akademije umetnosti u Americi, što nije mala čast.

Performans je postao svetska umetnost s naših prostora

Iako performans kao umetničko delo nije otkrila Marina Abramović, ona ga je usavršila i postala njen zaštitnički znak. Mnogi su smatrali da je ova umetnica veliki začetnik umetničkog pravca za koji mnogi nisu ni znali da postoji. Marina je samo usavršila nastupe, učinila ih intrigantnijim i provokativnijim, postavljajući pitanja i provocirajući publiku. Pri tom, ona ni malo nije uživala, svoje telo je iscrpljivala do zadnjih granica a više puta bila i pred životnom opasnošću.

Umetnik je prisutan

Ako bi trebalo da navedemo jedan performans ove umetnice, onda bi to bio – Umetnik je prisutan. Čuveni performans na kojem je sedela nepomično 763 časa i danas se prepričava i navodi kao primer pravog umetničkog izvođenja. Njen cilj bio je da pokaže da emocije možemo pokazati i bez reči, ali i da je cilj umetnosti da bude prisutna u životu makar i nevidljivo. Ovaj performans samo u Americi je videlo 750 000 ljudi.

Ispituje granice tela

Kada se govori o umetnosti onda je jasno da se ona može predstaviti na razne načine. Jedan od njih je i kroz svoje telo, koje umetnici i te kako koriste. Marina je svoje telo dovodila do same granice izdržljivosti, pokazavši da je ono njen hram i sredstvo govora. Tokom 70-ih je sebe gorela, sekla i gušila a poznato je da se izgladnjuje i iscrpljuje kako bi pokazala stav.

Performans ide do krajnjih granica izdržljivosti

Kineski zid

Možda jedan od najzanimljivijih performansa koje je izvela bio je sastanak sa Ulajem, nemačkim umetnikom na Kineskom zidu. Tokom ovog performansa oni su prešli kilometre sastavši se na jednom mestu na Kineskom zidu što je označilo i njihov rastanak.

Svoje telo doživljava kao umetnost

Za umetnike nije čudno da svoje telo doživljavaju kao umetničko delo. Mnogi umetnici ranije su na svom telu crtali ili pravili razne figure i oblike. Konačno, balet je jedna vrsta „telesne umetnosti“. Kod Marine, međutim, ovo je i više od crtanja po koži. Ona svoje telo koristi kao predmet, ne dopuštajući sebi da oseti bol, glad ili iscrpljenost.

Svetska umetnost s naših prostora neverovatna je iz mnogo razloga

Kada govorimo o performansu, onda znamo da se tu radi o specifičnoj vrsti umetnosti. Mnogi ne razumeju cilj ovakvog načina predstavljanja, ali ipak prate umetnike koji se njime bave. Performans provocira publiku i postavlja pitanja o kojima nismo ni razmišljali. Marina je samo podigla ovu umetnost na viši nivo i tome svoj život učinila izuzetnim.

Blizu smrti više puta

Ako je neko umetnost doživljavao preozbiljno onda je to Marina Abramović. Tokom decenija izvodila je performanse koji su bili više nego iscrpljujući ali i opasni. U jednom od njih je pozivala publiku da je ubije, bilo nožem, pištoljem ili drugim oružjem. Drugi put je izgubila svest kada je legla u sredinu zapaljene petokrake, dok je jednom pred publikom popila šaku lekova. Pored toga, peformanse je znala da izvodi danima, skoro ništa ne jedući i pijući tokom tog vremena, što je prilično opasno po život.

Danas Marina obučava nove umetnike performansu

Danas je više od umetnice performansa

Dokaz da je Marina Abramović svetska umetnost sa naših prostora je i njena popularnost širom sveta. Mnoge ličnosti pozivale su je na saradnju. Neke od njih, poput Ledi Gage tvrde da ih je Marina Abramović odvikla Ledi Gagu od droge. Šta god da je radila bilo je popularno i intrigantno, što je samo dokaz koliko je velika i važna u svetskoj umetnosti.